Брнабић је том приликом објаснила да ће фарма пољопривредницима омогућити да бесплатно и "из прве руке" науче како да смање ризике у производњи, троше мање воде и ђубрива и уложе мање средстава, а добију веће приносе.

Она је поручила да отварање дигиталне фарме показује да је Србија лидер у региону и да може да постане лидер у Европи када је реч о дигитализацији и новим технологијама у пољопривреди.

У том смислу, премијерка је нагласила да се што пре мора изградити зграда Института БиоСенс, који ће бити европски центар научне изврсности, додавши да ће Влада за то определити 14 милиона евра.

Брнабић је нагласила да је важно да се заврши пројектна документација и да што пре крене градња која ће се завршити у што краћем року, истовремено истакавши важност повезивања базе података у пољопривреди како би се доносиле ефикасне одлуке на бази свих информација.



Зато је Влада донела закључак да оснује радну групу, на чијем је челу министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, која ће на томе радити са Институтом Биосенс, додала је премијерка.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да је пољопривреда у Србији важан покретач и фактор развоја, те да је у претходних неколико година извоз пољопривредних производа из Србије удвостручен.

ЕУ је данас велики инвеститор, трговински партнер и донатор Србије и наставиће да јој пружа подршку у процесу реформи на путу европских интеграција, али и за добробит економије и грађана Србије, навео је Фабрици.

Унија ће, како је поручио, наставити да пружа подршку Србији у иновацијама, кроз пројекат "Хоризонт 2020", као и подршку српској пољопривреди кроз IPARD програм, којим ће се обезбедити 175 милиона евра подршке.

Он је објаснио да је дигиталну фарму осмислио Институт "БиоСенс"из Новог Сада, у сарадњи са пољопривредним произвођачем "Криваја", у оквиру пројекта ANTARES, који заједнички финансирају ЕУ и Влада Србије.

Фабрици је подвукао да је управо пројекат ANTARES, који обухвата два најзначајнија сектора – ИТ и пољопривреду, пример добре сарадње Србије и ЕУ.



Овај пројекат ЕУ и Влада Србије заједнички финансирају са 28 милиона евра, а циљ је да Институт БиоСенс постане научни центар изузетности који ће се бавити успешно са два сектора и бити регионални центар који ће окупљати пољопривреднике, стартап компаније, стручњаке у сарадњи у овим областима, закључио је он.

На фарми ће пољопривредници моћи да науче како нове технологије могу да им помогну да унапреде производњу – од припреме земљишта, сетве, наводњавања, исхране биља, до жетве и радова на припреми наредне сезоне.

Такође, имаће могућност да се информишу и о примени дронова који мапирају терен, прате раст култура, окривају болести усева, јер када се усеви посматрају из ваздуха, виде се делови парцеле који лошије напредују, па се могу спровести локалне мере.

Фарма има физички део– савремену опрему, алате и механизацију, али и виртуелни, који је платформа АгроСенс за праћење усева, коју пољопривредници користе од октобра.

Кроз ту платформу пољопривредницима су бесплатно доступни сателитски снимци Европске свемирске агенције из које се на сваких пет дана може добити снимак парцеле, на основу којег истраживачи са "БиоСенс" института дају извештај о стању усева.

Може се, такође, добити и врло прецизна временска прогноза за одређену локацију, као и метео подаци о томе колико је воде акумулирано на парцели.