Београд, 13. март 2018. године – Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић отворила је данас конференцију „Креативна Србија: будућност је креативна“, у оквиру које је представљен допринос креативних индустрија економији земље, као и потенцијали за њихов даљи раст и утицај који креативне индустрије могу имати на изградњу нове слике о Србији.
Конференцију организује Кабинет председнице Владе Србије, као први корак у правцу системске подршке бржем развоју овог сектора.
Брнабић је истакла да је најбољи начин да Србија иде у корак са 4. индустријском револуцијом да препозна своје потенцијале и определи се за подршку економији која је заснована на знању, иновацијама и креативности.
Искрено верујем у то да је спој дигитализације, креативности и науке рецепт за бржи развој и друштва и економије, нагласила је она.
Председница Владе је на самом почетку конференције обећала да ће Влада Србије у овом мандату радити на унапређењу пословног оквира, како би креативне индустрије достигле пуни потенцијал и оствариле још бржи раст.
Како се наводи у извештају Светске банке који је представљен на конференцији, креативне индустрије у Србији представљају велики економски потенцијал – запошљавају више од 100.000 људи, од којих је приближно 70 одсто између 25 и 44 година старости, а велики број чине жене.
Ове индустрије бележе стабилан раст од 6,4 одсто годишње у протекле три године и остварују приходе од приближно 4,7 милијарди евра, што представља 13,5 одсто од националног БДП-а.
Креативне индустрије су једна од најбрже растућих грана економије у Србији и доприносе БДП-у више него поједини традиционални сектори наше економије.
Уколико га подржимо на прави начин, овај сектор нам пружа могућности да створимо још више високоплаћених радних места, подстакнемо развој малих и средњих предузећа, спречимо одлив мозгова и подигнемо конкурентност наше привреде, истакла је Брнабић.
|
Конференција је окупила велики број стручњака из различитих области креативних индустрија, попут Лазара Џамића, Ивана Меденице, Тијане Палковљевић Бугарски и Биљане Србљановић, али и организација као што су EXIT и Beerfest и креативних простора попут Нове Искре и Mokrin House.
Учесници конференције разговарали су о неким од тренутних изазова и ограничења са којима се суочавају појединци и организације које послују у овом сектору.
Посебно се разговарало о наставку конструктивног дијалога и будуће сарадње приватног и јавног сектора у циљу унапређења креативних индустрија.
У оквиру конференције, којој је присуствовало више од 250 учесника, међу којима и амбасадори и представници међународних организација и медија, посебна пажња посвећена је културној дипломатији и начинима на које Србија може да искористи своје креативне потенцијале за ре-брендирање на светској сцени.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је, у оквиру панела о креативности и образовању, истакао да увођењем пројектне наставе у образовни програм за 1. и 5. разред основне школе, имамо за циљ да подстакнемо развој креативности и аналитичког решавања проблема.
Кроз ову врсту образовања наша деца ће бити спремна да преузму одговорност и иницијативу и развију предузетнички дух, додао је Шарчевић.
Улагањем у креативне индустрије и побољшање финансијско-правног оквира, реформом образовања, подршком иницијативама удруживања креативаца и кроз сличне иницијативе, Србија улаже у другачију будућност за генерације које долазе и омогућава им нове шансе за конкурентно пословање и квалитетнији живот.