Брнабић је, оцењујући да ће та платформа још боље повезати и координисати рад инспекција у Србији, објаснила да ће до средине 2019. године бити умрежене све 42 инспекције, што ће увести потпуну транспарентност у њихов рад.

Према њеним речима, то ће омогућити и привредницима да контролишу рад инспекција и да виде када је инспектор био у којем предузећу и колико су често ишли у једно предузеће, а нису у неко друго, да ли су имали неке замерке у раду и слично.

Премијерка је најавила да ће у наредних шест месеци бити усклађено више од 70 секторских прописа са Законом о инспекцијском надзору, и нагласила да у наредне три године улазимо у запошљавање нових инспектора и ојачавамо инспекције са набавком нове ИТ опреме.

Она је подсетила на то да је крајем 2017. године започета свеобухватна реформа Пореске управе и да је усвојен програм њене трансформације у још ефикаснији сервис до 2023. године, како би се одвојиле њене кључне делатности од оних које то нису.

Темама које нису кључне бавиће се, како је објаснила, локална самоуправа или друга институција, како би ово финансијско тело могло да се усредсреди на срж свог рада.

Реформа Пореске управе ће посебно бити у фокусу ове и наредне године, подвукла је Брнабић и напоменула да се са Министарством финансија ради на закону о накнадама.

Према њеним речима, са овим законским решењем се касни, будући да је било планирано да јавна расправа почне у децембру.

Такође, како је нагласила, Влада ради на решавању системског проблема сиве економије, што је један од њених приоритета још од 2015. године, при чему коначно имамо боље резултате од очекиваних, с обзиром на то да је та година била прекретница.

Те године усвојени су Национални програм за сузбијање сиве економије и акциони планови, као и системски закон за борбу против сиве економије – Закон о инспекцијском надзору, подсетила је премијерка.


Она је указала на то да је први пут уведена боља координација између инспекција и формирана комисија која се тиме бави, а која контролише и рад фирми које нису у легалним токовима.

Уведене су и контролне листе које привредници могу да одштампају и прођу кроз то шта морају да ураде, шта се законом тражи, па инспекција може да пита само оно што је у контролним листама. Ако питају нешто друго, привредник може да каже да то није у складу са законом, објаснила је Брнабић.

Такође, како је додала, уведена је и боља координација инспекција са правосудним органима, затим боља контрола рада на црно, будући да сада радник мора да буде пријављен од првог дана на послу.

Премијерка је предочила да је Влада крајем прошле године имала суфицит у буџету већи од 30 милијарди динара збоф фискалне дисциплине, истичући да ће, ако се буду видели позитивни ефекти у борби против сиве економије, бити још већих мера пореског растерећења.

Према њеним речима, постоји много подстицајних мера које нису само финансијске природе, већ је много урађено на унапређењу пословног окружења.

Она је подсетила на то да је од 2012. године сива економија смањена за шест процената, са 21,2 на 15,4 одсто БДП-а у прошлој години.
Влада се труди да сузбија сиву економију и да што мање кажњава привреду, а прелазак у легалну зону подстиче кроз прављање доброг пословног оквира, указала је премијерка.

Брнабић је нагласила да је наградна игра "Узми рачун и победи" допринела томе да више од 90 одсто грађана Србије разуме шта је сива економија и како им штети у свакодневном животу, те да подржавају напоре Владе на том плану.


Ово је пример за то да, када се систематски бавите једним огромним проблемом, то даје резултате, закључила је председница Владе.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман истакао је да је сива економија важна тема не само за Србију, већ за читав свет, наглашавајући да је регулисање тог проблема од пресудне важности на европском путу Србије.

Стратешки циљ Србије је улазак у ЕУ, што Немачка подржава, подвукао је амбасадор и додао да је то још једном потврђено изјавом канцелара Немачке Ангеле Меркел у Софији и приликом недавне посете вицеканцелара и шефа дипломатије Зигмара Габријела Београду.

Према његовим речима, Србија сама одлучује о брзини приступања испуњавањем услова за пријем у Европску унију.

Једна од најважнијих области којој је неопходна реформа јесте владавина права и званични Берлин поздравља то што је Влада Србије уврстила ову област у своје приоритете, поручио је Дитман.

Борба против корупције, која је везана за сиву економију, веома је битна, нагласио је он и указао на то да постоје неки недостаци у тој области, попут непопуњавања свих места у Агенцији за борбу против корупције, што је важно за обезбеђивање ефективног рада тог тела.

Немачка је, као подршку Србији у овој области, до сада инвестирала 1,8 милиона евра, а постигнуто је много позитивних ефеката, навео је амбасадор и напоменуо да је тренутно фокус на раду јавне администрације и контроли јавних финансија.

На конференцији је представљена анализа обима сиве економије у Србији, а затим је отворен дијалог Владе и привреде о новом Националном програму за сузбијање сиве економије и предложеним мерама.