Фото: tanjug.rs

Вујовић је, на округлом столу у оквиру јавне расправе о поменутом нацрту, истакао да је израда овог документа била неопходна како бисмо раздвојили административне таксе и накнаде, а Министарство финансија се потрудило да све буде јасно и транспарентно и да се електронским регистром уведе ред.

Циљ је, како је навео, да имамо савремен закон, усклађен са европским стандардима, који се неће дуплирати са постојећим пореским инструментима.

Он је објаснио да је Министарство груписало накнаде у 14 група, да би се на крају дошло до неких 57 врста накнада.

Вујовић је прецизирао да је укупан износ накнада данас више од 65 милијарди динара, односно приближно 1,5 одсто БДП-а, што нису велика средства, али су значајни приходи за локалне самоуправе и кориснике тих средстава.

У процесу припреме овог закона, на нивоу врста накнада, брисано је шест накнада, јер се сажимају са неким другим или је процењено да нису неопходне, указао је министар.

Он је истакао да су у нацрту закона дефинисана правила за експлоатацију свих врста угља, шкриљаца, соли, природних минералних вода и слично, као и висина накнаде.

Према његовим речима, компаније које су заинтересоване за вађење угља и шкриљаца на територији Србије мораће да издвоје три одсто сопственог новца из прихода компаније.

Вујовић је навео да ће за нафту, гас и остале природне гасове, компаније из својих прихода морати да плате држави седам процената свог прихода, док ће се за газирану воду издвајати три одсто прихода фирме.

Министар је прецизирао да нацрт закона предвиђа да за сваки произведени литар минералне и природне воде коју произвођачи "ваде из земље" ради флаширања плате 1,21 динар, док они који воду користе у производњи алкохолних и безалкохолних пића треба да издвоје 0,56 динара по литру воде у том производу.