Кубуровић је у интервјуу за "Телеграф.рс" истакла да се представник Венецијанске комисије налази у Србији, што је његова већ друга посета Београду, током којих се начелно разговарало о томе у којем смеру треба да иду уставни амандмани и шта је то прихватљиво за Венецијанску комисију.

Након објављивања амандмана током наредне недеље, поново се отвара јавна расправа, док се с друге стране текст нацрта шаље на мишљење Венецијанској комисији, објаснила је она.

Кубуровић је изразила наду да ћемо имати прилику да на заседању током јуна наш предлог буде представљен и разматран и да добијемо мишљење, а након тога може да се уђе у процедуру пред Народном скупштином.

Према њеним речима, најважније промене подразумевају јачање независности правосуђа, односно да се из поступка избора судија и јавних тужилаца искључи Влада и Народна скупштина.

То ће, како је навела, бити испоштовано уставним амандманима и пратећим законима који буду донети, што значи да парламент више неће бирати судије, као што је до сада био случај, када се бирају судије на први трогодишњи мандат, нити ће бирати заменике јавних тужилаца.

Убудуће, то ће бити искључиво у надлежности Високог савета судства и Државног већа тужилаца, у којима су до сада били представници законодавне власти, пре свега представник Одбора за правосуђе Народне скупштине, напоменула је Кубуровић.

Сасвим је сигурно да он убудуће неће бити члан ни једног ни другог тела, навела је она и додала да остаје спорно питање да ли министар правде треба да буде члан Савета или не.

Министарство правде, како је подвукла, није то које инсистира на томе да министар буде члан Савета. Пре годину дана била је велика дискусија, коју је водио Врховни касациони суд заједно са судовима, где су сами истакли да им није спорно да министар буде члан Савета, с обзиром на то да судије чине већине у овом телу.

Кубуровић је, говорећи о томе да ли се промена Устава односи само на правосуђе или се може очекивати промена и у вези са политичким системом или преамбулом која је везана за питање Косова, нагласила да се обавезе Министарства искључиво односе на измене које се тичу правосуђа, односно судске гране власти.

Она је подсетила на то да је процедура за измену Устава врло компликована јер захтева и двотрећинску већину у Скупштини, а с друге стране ове измене захтевају потврду и на референдуму.

На основу тога поставља се питање да ли је целисходно ићи само са делимичном изменом када се већ ради или ићи на измену Устава у целини. Али у сваком случају то је нешто о чему ће се разговарати током ове године, а на Министарству правде је да у што скорије време испуни своје обавезе, закључила је Кубуровић.