Пуштен у рад далековод Трансбалканског коридора Београд, 21. децембар 2017. године – Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и министар рударства и енергетике Александар Антић присуствовали су данас, у Акционарском друштву „Електромрежа Србије“ (ЕМС), званичном пуштању у рад деонице Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије од Панчева до Решица, у Румунији, дуге 68 километара.
Брнабић је истакла да је реч о најсавременијем "енергетском ауто-путу" и да српска енергетика на овај начин стаје на ноге, оценивши да је то фантастичан успех и да Србија, поред улагања у путну и железничку инфраструктуру - коридоре 10 и 11, Моравски коридор и железнички коридор, развија и енергетску инфраструктуру. Она је упутила честитке читавом тиму који је тај посао завршио три месеца пре рока, позвавши све друге да се угледају на овај пример. Премијерка је истакла да је добро и то што су у овај задатак биле укључене домаће компаније, и подсетила на то да су у претходне три године започети и завршени многи пројекти, на пример Клинички центар Ниш. ЕУ подржава овакве пројекте јер је тај енергетски коридор један од приоритетних, и за њега је издвојила око 12 милиона евра 2014. године, нагласила је Брнабић и објаснила да је тај новац био преусмерен на санирање последица поплава, па је ЕМС зато из својих средстава уложио 27 милиона евра у пројекат. Она је поручила да је добро да можемо да утичемо на европска средства, али да сада можемо да рачунамо и на сопствени новац. Антић је оценио да је данас изузетан дан за српски енергетски систем, јер је реч о капиталном пројекту који ће дугорочно донети бенефите Србији, повећати сигурност снабдевања и додатно смањити губитке. Кроз нашу земљу ће проћи паневропски електроенергетски коридор који ће омогућити да струја иде са истока ка западу, где су богатија тржишта. То капитално утиче на наше укупне преносне прилике и смањује губитке на мрежи, који су иначе најмањи у Европи, рекао је он. Трансбалкански коридор ће далеководима спојити Румунију, Србију, БиХ, Црну Гору и Италију. Далековод иде од Решица у Румунији до Панчева, Обреновца и Бајине Баште, затим до Пљеваља у Црној Гори и Ластве, и онда испод мора до Виланове у Италији. У Србији један део далековода иде до Крагујевца и Краљева, а део такође и до Вишеграда у Републици Српској. ЕМС је градио деоницу далековода од трафо-станице Панчево 2 до румунске границе. На траси, дугој 68 километара, у рекордном року подигнута су чак 203 стуба, а посао је завршен три месеца раније него што је било предвиђено. Вредност те деонице је износила 24,7 милиона евра, а укупна вредност изградње, заједно са неопходним додатним радовима на електроенергетским објектима, већа је од 27 милиона евра. Целокупан пројекат финансиран је средствима ЕМС-а, а извођачи радова су домаће компаније. Кабл, дуг 455 километара и снаге 400 киловолти, преносиће испод мора струју из балканских земаља до Италије. |
||||||
http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=310539 | ||||||
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs | ||||||