Сремска Митровица, 18. децембар 2017. године – Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Бранислав Недимовић изјавио је данас да се, доношењем одговарајућих прописа, од 1. јануара 2018. године олакшава пословање произвођачима са малим производним капацитетима.
Недимовић је у Сремској Митровици присуствовао представљању Правилника о малим количинама примарних производа који служе за снабдевање потрошача, подручју за обављање тих делатности, као и одступањима која се односе на мале субјекте у пословању храном животињског порекла.
Он је објаснио да ресорно министарство, по угледу на прописе ЕУ, смањује финансијска оптерећења и административне препреке кроз одступање у погледу изградње, уређења и опремања објеката, нагласивши да новоусвојени правилник има за циљ да малим произвођачима меса и млека омогући напредак и легалан излазак на тржиште.
Такође, данас су представљени и резултати пројекта "Унапређење квалитета и безбедности хране у сектору производње меса у Србији", који реализују Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (UNFAO) и Европска банка за обнову и развој (ЕBRD), у оквиру чега је и донет правилник, сет водича за примену правила о флексибилности, као и национална ознака "Српски квалитет" за обележавање производа од домаћих сировина и вишег квалитета.
Недимовић је, говорећи о Националној лабораторији за безбедност хране, истакао да ће та установа, између осталог, контролисати рад приватних лабораторија како би се исправило све оно што је лоше за безбедност хране у Србији и хране која се извози.
Министар је додао да ће Национална лабораторија за млеко у Батајници прорадити крајем децембра или почетком јануара, истакавши да ће се тиме одговорити на приче о томе како се млеко у Србији не контролише, односно, како га контролишу само приватне лабораторије.
Он је нагласио да ће држава контролисати и произвођаче млека и меса, као и лабораторије које су акредитоване да се баве безбедношћу тих производа.
Недимовић је, говорећи о аграрном буџету за наредну годину, истакао да ће највећи део средстава бити намењен за јачање конкурентности српске пољопривреде, пре свега за набавку механизације и опреме, али и за повећање складишног и прерађивачког капацитета.
Још већи фокус нам је на учешћу у ИПАРД фондовима и на тих 25 до 30 одсто средстава, што је српски новац, указао је министар.
Такође, како је навео, много више новца биће усмерено на младе пољопривреднике и ствари које се често не доводе у везу са пољопривредом, а то су електрификација поља и аутоматизовани противградни системи које ће држава градити.