Фото: Танјуг

Антић је, на заједничкој конференцији за новинаре са замеником директора директората за проширење ЕУ Катарином Матерновом, истакао да се питање енергетске ефикасности и финансирања тих пројеката мора ставити у један систем, објаснивши да није реч о обавези коју Србија мора да испуни, већ о прилици да се нешто добро уради за земљу.

Први приоритет нам је да ојачамо капацитете и имамо твининг пројекат са неком од земаља која има неопходна искуства у тој области. Очекујемо грант од 1,2 милиона евра за јачање капацитета, поручио је министар.

Он је, говорећи о успостављању одрживог система финансирања пројеката, рекао да то не може бити систем у којем се једне године из буџета даје пет милиона евра, а добије грант од 10 милионе евра, па се то потроши, већ мора да се направи дугорочни систем.

Антић је нагласио да је са Матерновом имао стратешки састанак којем су присуствовали и представници међународних финансијских институција, Светске банке, ИФЦ-а, ММФ-а, ЕБРД-а, а на којем је било речи о њиховој подршци Србији и шанси да ефикасније користи енергију.

Министар је подсетио на то да Србија треба до 2018. године да смањи потрошњу енергије у односу на 2009. годину за девет одсто, и истакао да се у великој мери у томе успело, али да је то само почетак.

Фото: Танјуг

Матернова је рекла да данас није било речи о уобичајеним темама као што су интерконектори, диверзификација, већ се причало о најјефтиној енергији која се уопште не користи.

Мислим да ће Србији на путу ка ЕУ то постајати све значајнија тема, јер може да доведе до великих трансформација, рекла је она.

Матернова је указала на то да 34 одсто укупне енергије потроше зграде, било да је реч о приватним или јавним, наводећи да се топлотна енергија у Србији плаћа по квадрату, а не по утрошку, па се потрошачи не брину о томе колико троше, јер ће на крају платити исто.