Вукосављевић је, отварајући овај скуп на Филолошком факултету у Београду, истакао да та лепа традиција сведочи о несвакидашњем прегнућу, раду и труду који Међународни славистички центар, као организатор, већ пола века улаже у научно-интелектуална и друга спајања славистичких катедри, универзитета, истакнутих научника и радника из Европе, али и читавог света.

Славистичке катедре широм света су у прилици да изучавају заиста богато и изузетно наслеђе културе језика словенских народа, који су у историји цивилизације изнедрили богатство народног сећања, прича, бајки, феномена, навео је министар.

Према његовим речима, језик није само вид комуникације, већ је рефлекс дубљих унутрашњих стања, митова, религија, слика и представа, док је проучавање словенских језика, а самим тим и словенске цивилизације, научни искорак првог реда који доприноси обогаћивању култура, зближавању појединаца, научних установа и универзитета.

Вукосављевић је, у име Министарства културе и информисања, изразио захвалност присутним истакнутим славистима и стручњацима из 20 земаља на свему што раде, уз напомену да је то министарство финансијски подржало овај скуп и да ће то наставити и убудуће.

Он је подсетио на то да је у припреми велики међународни конгрес слависта, који ће бити одржан 2018. године, и оценио да ће то бити од несвакидашњег значаја како за славистички свет и научнике, тако и за наш главни град, али и целу Србију.

Надам се да ће следеће године Београд у пуном сјају показати своје гостопримство, закључио је министар.

Међународни славистички центар на Филолошком факултету у Београду најстарија је институција ове врсте у словенском свету, чији је циљ да подстиче и помаже проучавање наше књижевне културне баштине, као и учење и усавршавање српског језика у иностранству.

Скуп слависта, 47. по реду, траје до 21. септембра.