Вукосављевић је у Лозници, где је отворио 84. Вуков сабор, истакао да се Министарство културе и информисања, поред других важних тема у том документу, са великом пажњом осврнуло на питања језичке културе и заштиту језика и писма.

Он је напоменуо да управо у постојбини чувеног реформатора Вука Стефановића Караџића од свих грађана Србије очекује подршку, поготово за очување ћириличног писма.

Министар је подсетио на то да је ћирилица угрожена, да је деца уче у школи, али да је дух времена такав да се она користи све слабије.

Уколико не будемо свесни крунског драгуља своје културе, односно свог ћириличног писма, фонетске реформе које су у највећој мери заслуга Вука Караџића, нећемо имати шта да пренесемо својим потомцима, поручио је Вукосављевић.

Према његовим речима, културно језгро једног народа је његова особеност, при чему је задатак једне осмишљене културне политике управо да препозна то своје језгро, да га сачува, обогати и да га тако очуваног пренесе генерацијама које долазе.

Он је за Вуков сабор, најстарију културну манифестацију у Србији, рекао да представља израз једног стабилног и драгоценог континуитета наше културе.

Министар је оценио да нам је за протекле 84 године историја донела и приносила различите епохе и друштвена уређења, владаре, дух времена, али да традицију некада не негујемо како треба.

Вукосављевић је подсетио на то да је Вук Караџић донео оно народно, исконско, преплет душе и карактера нашег народа.

На богату европску културну трпезу са поносом је изнео наше народне песме, епску народну поезију, приповетке, бајке, басне. Изнео је драгуље српске културе пред европску публику, која је са одушевљењем прихватила оно што је понудио, рекао је он.

Према његовим речима, култура је битна јер само тако можемо опстати као народ и на тај начин чувати и националну и државну виталност.