Нови Сад, 1. септембар 2017. године – Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић изјавио је данас да је битно обележје Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027. године то што предвиђа читав низ закона и подзаконских аката из ове области који би требали да буду донети у наредном периоду.
Вукосављевић је у Новом Саду, у обраћању новинарима уочи прве јавне расправе о предлогу поменуте стратегије, рекао да држава мора да се определи да за културни развој издваја већа средства него сада.
Сада се одваја 0,68 одсто од БДП-а, али је препорука Унеска на глобалном нивоу да то буде минимално један одсто и ми сматрамо да је тај искорак веома важан, због чега је овим документом предвиђено да повећање буде 0,1 одсто сваке године, објаснио је он.
Министар је објаснио да је у прилогу Стратегије и Акциони план који прецизира процес израде и рокове за одређене ствари, затим разрада стратегије по областима, заштита културног наслеђа и читав низ других области које су у оквиру културног развоја.
У уводном делу Стратегије, како је истакао, по први пут ће покушати да се дефинише шта је српски културни простор и шта је српско културно језгро.
Очекујемо да кроз јавну расправу чујемо сугестије и предлоге, након чега ћемо Одбору за културу Скупштине Србије, а потом и посланицима предложити текст за који сматрамо да је оптималан у датим околностима, рекао је Вукосављевић.
Према његовим речима, предвиђено је да се Предлог Стратегије нађе пред Одбором за културу крајем октобра, а до краја године и пред посланицима Скупштине Србије.
Министар је, када је реч о међународној сарадњи, рекао да су планови веома амбициозни и односе се у највећој мери на отварање културних центара Србије у светским метрополама, али и на учешће наших уметника у културној размени.
Он је најавио да ће, захваљујући напорима у протеклих годину дана, бити отворен Културни центар у Пекингу, у једној културној зони савремене уметности која се зове "798" у самом центру Пекинга, а у наредном четворогодишњем периоду у плану су српски културни центри у Москви, Берлину и Трсту.
Уводна излагања на расправи одржали су председник Матице српске Драган Станић и председник огранка САНУ у Новом Саду Стеван Пилиповић, а међу учесницима су били и директор Завода за проучавање културног развитка Вук Вукићевић, академик Миро Вуксановић, представник Универзитета у Новом Саду Снежана Смедеревац и други.
На питања и предлоге учесника јавне расправе одговарали су помоћници министра културе и информисања – Александра Фулгоси, Ивана Дедић, Асја Драча Мунтеан, Дејан Масликовић и Оливера Живановић, секретар Министарства Игор Јовичић и посебни саветник министра културе Драган Хамовић.
По завршетку уводних предавања присутни су имали прилику да поставе питања и изнесу предлоге представницима Министарства.
Планирано је да се јавне расправе одрже и у Суботици 4. септембра, Ужицу 7. септембра, Косовској Митровици 12. септембра, Крагујевцу 14. септембра, Нишу 18. септембра и Београду 28. септембра.
Сада се одваја 0,68 одсто од БДП-а, али је препорука Унеска на глобалном нивоу да то буде минимално један одсто и ми сматрамо да је тај искорак веома важан, због чега је овим документом предвиђено да повећање буде 0,1 одсто сваке године, објаснио је он.
Министар је објаснио да је у прилогу Стратегије и Акциони план који прецизира процес израде и рокове за одређене ствари, затим разрада стратегије по областима, заштита културног наслеђа и читав низ других области које су у оквиру културног развоја.
У уводном делу Стратегије, како је истакао, по први пут ће покушати да се дефинише шта је српски културни простор и шта је српско културно језгро.
Очекујемо да кроз јавну расправу чујемо сугестије и предлоге, након чега ћемо Одбору за културу Скупштине Србије, а потом и посланицима предложити текст за који сматрамо да је оптималан у датим околностима, рекао је Вукосављевић.
Према његовим речима, предвиђено је да се Предлог Стратегије нађе пред Одбором за културу крајем октобра, а до краја године и пред посланицима Скупштине Србије.
Министар је, када је реч о међународној сарадњи, рекао да су планови веома амбициозни и односе се у највећој мери на отварање културних центара Србије у светским метрополама, али и на учешће наших уметника у културној размени.
Он је најавио да ће, захваљујући напорима у протеклих годину дана, бити отворен Културни центар у Пекингу, у једној културној зони савремене уметности која се зове "798" у самом центру Пекинга, а у наредном четворогодишњем периоду у плану су српски културни центри у Москви, Берлину и Трсту.
Уводна излагања на расправи одржали су председник Матице српске Драган Станић и председник огранка САНУ у Новом Саду Стеван Пилиповић, а међу учесницима су били и директор Завода за проучавање културног развитка Вук Вукићевић, академик Миро Вуксановић, представник Универзитета у Новом Саду Снежана Смедеревац и други.
На питања и предлоге учесника јавне расправе одговарали су помоћници министра културе и информисања – Александра Фулгоси, Ивана Дедић, Асја Драча Мунтеан, Дејан Масликовић и Оливера Живановић, секретар Министарства Игор Јовичић и посебни саветник министра културе Драган Хамовић.
По завршетку уводних предавања присутни су имали прилику да поставе питања и изнесу предлоге представницима Министарства.
Планирано је да се јавне расправе одрже и у Суботици 4. септембра, Ужицу 7. септембра, Косовској Митровици 12. септембра, Крагујевцу 14. септембра, Нишу 18. септембра и Београду 28. септембра.