Београд, 7. август 2017. године – Помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Даринка Ђуран изјавила је данас да су прве две фазе процеса озакоњења – попис нелегалних објеката у градовима и општинама и израда базе свих нелегалних објеката, успешно завршене.
Ђуран је истакла да је тренутно у току трећа фаза, која се односи на доношење решења грађевинских инспектора и доношење решења о озакоњењу, уз напомену да су решења грађевинских инспектора услов да грађани уђу у поступак озакоњења својих кућа и станова.
До овог тренутка је донето више од 800.000 решења, а ресорно министарство је свим јединицама локалних самоуправа дало рок да до краја августа донесу решења за свих 1,6 милиона пописаних објеката, подвукла је она.
Указавши на то да је на територији Србије до овог тренутка донето више од 80.000 решења о озакоњењу, Ђуран је нагласила да су представници ресорног министарства стално на терену и да пружају подршку локалним самуправама, којима су ради веће ефикасности додељене и квоте од 40 решења дневно, које треба да донесу локални грађевински инспектори.
У оквиру треће фазе која ће трајати наредне три године, како је објаснила, биће пружена помоћ свим грађанима, као и општинама и градовима да реше сложене имовинско-правне односе са којима се сусрећу у процесу озакоњења, како би се створили услови да највећи број грађана озакони куће и станове у којима живи.
Она је подсетила на то да база нелегалних објеката која је први пут урађена у Србији, обухвата 2.041.936 незаконито изграђених објеката, од којих су готово половина куће и станови, а више од 700.000 помоћни економски објекти.
Ђуран је напоменула да грађани који су у поступку озакоњења објеката добили решење грађевинских инспектора о уклањању објеката, не треба да брину, будући да то значи да је објекат ушао у поступак озакоњења, али да се то решење неће спроводити до правноснажно окончаног поступка озакоњења.
Такође, како је навела, највећи део прихода од такси које грађани уплате по основу таксе за озакоњење ће отићи буџетима градова и општина, чак 70 одсто, што ће им омогућити већа улагања у инфраструктуру.
Препорука ресорног министарства локалним самоуправама јесте да та средства улажу у развој комуналне инфраструктуре и локалне путне инфраструктуре како би управо грађани који су озаконили своје објекте добили адеквантне услове за живот, нагласила је она.
До овог тренутка је донето више од 800.000 решења, а ресорно министарство је свим јединицама локалних самоуправа дало рок да до краја августа донесу решења за свих 1,6 милиона пописаних објеката, подвукла је она.
Указавши на то да је на територији Србије до овог тренутка донето више од 80.000 решења о озакоњењу, Ђуран је нагласила да су представници ресорног министарства стално на терену и да пружају подршку локалним самуправама, којима су ради веће ефикасности додељене и квоте од 40 решења дневно, које треба да донесу локални грађевински инспектори.
У оквиру треће фазе која ће трајати наредне три године, како је објаснила, биће пружена помоћ свим грађанима, као и општинама и градовима да реше сложене имовинско-правне односе са којима се сусрећу у процесу озакоњења, како би се створили услови да највећи број грађана озакони куће и станове у којима живи.
Она је подсетила на то да база нелегалних објеката која је први пут урађена у Србији, обухвата 2.041.936 незаконито изграђених објеката, од којих су готово половина куће и станови, а више од 700.000 помоћни економски објекти.
Ђуран је напоменула да грађани који су у поступку озакоњења објеката добили решење грађевинских инспектора о уклањању објеката, не треба да брину, будући да то значи да је објекат ушао у поступак озакоњења, али да се то решење неће спроводити до правноснажно окончаног поступка озакоњења.
Такође, како је навела, највећи део прихода од такси које грађани уплате по основу таксе за озакоњење ће отићи буџетима градова и општина, чак 70 одсто, што ће им омогућити већа улагања у инфраструктуру.
Препорука ресорног министарства локалним самоуправама јесте да та средства улажу у развој комуналне инфраструктуре и локалне путне инфраструктуре како би управо грађани који су озаконили своје објекте добили адеквантне услове за живот, нагласила је она.