Јанићијевић је навео да ће ученици са три слабе оцене понављати разред, док ће они који имају једну или две јединице ићи на поправни испит, који ће бити одржаван само у августу. И будући ђаци-прваци учиће страни језик, али као изборни предмет. За децу која су сада у клупама, основна школа трајаће осам година. Биће и деветолетке, односно обавезног предшколског образовања, или припремног, “нултог” разреда. Ово су само неке од новина које доносе измене и допуне Закона о систему образовања и васпитања, уколико наравно “прођу” на Влади и у Скупштини Србије. За сада је то само нацрт који нуди Министарство просвете и спорта, објашњава помоћник министра.

Према његовим речима, Министарство је предложило да се промени члан по коме ђаци са четири слабе оцене иду на поправни. Понуђеним решењем враћен је стари параграф.

Од школске 2005/06. године требало би да буде уведен “нулти” разред, који ће углавном бити при обдаништима. У срединама где нема предшколских установа, припремна одељења биће, највероватније, под кровом основних школа.

Помоћник министра објаснио је да се предложеним изменама и допунама тежи прављењу што флексибилнијег закона како би се решили постојећи проблеми, побољшало школовање деце, а стицање образовања код нас ускладило са моделима развијених земаља тако да се при томе не створе нови проблеми у школама. Он је истакао да је нове проблеме проузроковао управо постојећи закон који је креиран током мандата претходног министра просвете.

“Тај закон обавезује све основне школе у Србији да омогуће деци да, као обавезан, редован предмет, од првог разреда уче страни језик. А, готово две трећине школа не може да обезбеди наставнике који би га предавали малишанима у том узрасту”, рекао је помоћник министра.

Зато су нове просветне власти прибегле решењу да страни језик од првог разреда основне школе буде изборни предмет који ће школе понудити ђацима, уколико имају предаваче. Заправо, школски одбори усвајаће програме који ће бити засновани на наставним плановима и програмима које ће доносити министар просвете на предлог Националног просветног савета. Наставни планови и програми обухватиће обавезне и изборне предмете, а школски програми требало би да садрже обавезне, изборне и факултативне предмете.

Школе су обавезне да од изборних предмета ђацима понуде грађанско васпитање и веронауку, с тим да су ученици дужни да одаберу један од та два предмета, а онај за који се определе, мораће да уче до краја тог циклуса образовања, а не да једне године уче верску наставу, а следеће грађанско васпитање. То заправо значи да ће дете које у првом разреду учи веронауку, на грађанско моћи да пређе тек у петом разреду, док ће средњошколци до краја морати да похађају оно што су избрали на почетку средње школе. Гимназијско образовање и даље ће трајати четири године.

Основна школа или обавезно образовање неће бити организовано по циклусима три плус три плус три, како је претходна просветна власт замислила, већ ће се састојати из два циклуса, четири плус четири. У први циклус дете ће улазити из обавезног припремног (нултог) разреда. Тако ће ученици који су сада у другом циклусу, дакле, у петом, шестом, седмом и осмом разреду и даље ићи у школу по закону по коме су се уписали. По том систему школу ће похађати и садашњи ученици четвртог разреда. Дакле, за њих неће бити никаквих реформисаних разреда у основној школи.

“Ученици који су сада у другом и трећем разреду учиће по систему по коме су се и уписали све док не дођу у други циклус, то јест у пети разред. Од тада ће знања стицати по новом закону и новим плановима и програмима, који ће до тада бити усвојени”, образлаже Јанићијевић.

Садашњи ђаци-прваци, као и они који ће у септембру поћи у школу, такође ће учити по реформисаним плановима и програмима, али они неће бити идентични са оним што је замислило претходно Министарство просвете, јер је то, наглашава помоћник министра, заправо, неизводљиво.

“У Закону смо оставили могућност описног оцењивања, с тим да и за њега морају да буду уведени стандарди. Структуру школских одбора такође нисмо дирали, али смо изменили начин избора директора школа и председника школских одбора. Председнике школских одбора бираће чланови школских одбора већином гласова. Уместо да даје сагласност на избор директора, министар ће само имати обавезу да донесе акт о недавању сагласности на одлуку наставничких већа, то јест школских одбора, у случају да избор директора није спроведен по закону”, објашњава помоћник министра просвете.