Фото: tanjug.rs

Антић је на скупу "Стање и перспективе српске електроенергетике", у организацији Српске академије наука и уметности, објаснио да тај систем функционише у пренапрегнутом режиму, с обзиром на чињеницу да је ЕПС једини и највећи произвођач енергије.

У овом тренутку реализујемо мере како бисмо учинили да тај систем у годинама које су пред нама буде сигуран, нагласио је он, указавши на то да деценијама нисмо изградили ниједан озбиљан електроенергетски објекат, тако да ЕПС функционише у складу са могућностима и потребама.

Министар је рекао да постоји одређени пад у производњи струје у односу на 2016. годину, која је била друга најбоља година у историји са становишта производње електричне енергије, оценивши да су ти проблеми последица објективних чињеница, пре свега лоше хидрологије.

Имамо око 17 одсто слабију производњу у хидросектору у поређењу са прошлом годином, али успели смо да је низом мера доведемо у оптимално стање. Уверен сам да ћемо и ове године достићи производњу из 2016. године, истакао је Антић.

Он је изнео податак да је држава у протеклим годинама уложила више од 200 милиона евра у заштиту животне средине и уградила филтере на сва постројења на термоелектранама.

Држава ће улагати у хидрокапацитете, пре свега у Моравски и Ибарски слив, а план је и да у потпуности искористимо капацитете Дрине, навео је министар, нагласивши да је Србији потребна још једна реверзибилна хидроелектрана и гасна електрана.

Он је најавио да ће у електроенергетску мрежу следеће године бити прикључено више од 100 мегавата који долазе из ветроелектрана.

На скупу у САНУ истакнуто је и да ЕУ директиве из екологије имају велики утицај пре свега на производњу електричне енергије из термоелектрана на угаљ у Србији.

Извршни директор за трговину електричном енергијом ЕПС-а Драган Влаисављевић истакао је да овај утицај има такав ефекат да је производња електричне енергије базирана на угљу све мање профитабилна.

Поставља се питање брзине транзиције ка зеленој производњи електричне енергије и то пре свега са становишта потрошача, јер ће они финансирати ову транзицију кроз рачуне за струју, рекао је Влаисављевић.

На скупу је наглашено и да се регион југоисточне Европе карактерише још као неликвидно тржиште електричне енергије, пре свега због контролисаних цена струје за домаћинства.