Вукосављевић је истакао да је паневропска мрежа за културно наслеђе "Evropa Nostra" спровела пројекат са циљем да пружи саветодаван одговор на питање о важности културног наслеђа за Европу узимајући у обзир економске, социјалне, културне утицаје и да пружи стратешке препоруке Европској комисији и националним владама о томе.

Он је представио пет препорука у српском издању, које су подршка грађењу политике базиране на доказима – мерење холистичког утицаја, посматрање трендова везаних за културно наслеђе, размена података и максимизација међусекторског утицаја усвајањем и применом интегративног приступа наслеђу.

Министар је подсетио и на то да је Министарство културе и информисања донело Нацрт стратегије о културом развоју за наредних десет година који укључује и културно наслеђе.

Стратешки циљеви који су садржани у том нацрту, а тичу се културног наслеђа, су јачање институционалних оквира, осигуравање база за јачање културног наслеђа као социјалног и економског ресурса те подизање свести о вредности културног наслеђа и развијање међусекторског партнерства између различитих институција.

Председник "Evropa Nostra" за Србију Ирена Суботић рекла је да ће у наредна три дана бити речи и о додели награде Европске уније и "Evropa Nostre" за наслеђе за 2016. годину изузетној студији конзервације и ревитализације каменог села Гостуша у околини Пирота.

Она је рекла да наслеђе има велики потенцијал и да га треба користити да се избегне ксенофобија и непријатељство.

Конференцију организују паневропска мрежа за културно наслеђе "Evropa Nostra", Удружење грађана "Evropa Nostra Srbija" и Мрежа за наслеђе југоисточне Европе (SEE Heritage), у партнерству са програмом "Креативна Европа", Европском унијом и Међународним саветом музеја – регион југоисточне Европе (ICOM SEE).