Фото: Фонет

Вујовић је на скупу "Дијалог о политици управљања јавним финансијама" (PFM Policy Dialogue) истакао да је најзначајнији напредак остварен у оквиру мера унапређења обухвата и квалитета извештавања о извршењу буџета, даљој примени вишегодишњег програмског буџетирања на свим нивоима власти, као и унапређења закона, прописа и процедура за јавне набавке.

Најважнији реформски циљеви, како је навео, у наредном периоду у оквиру тог програма, који је усвојен 2015. године, биће планирање и буџетирање јавних расхода, ефикасно и ефективно извршење буџета, као и делотворна финансијска контрола.

Министар је најавио да ће приоритетне мере, чија је реализација планирана у овој години, бити унапређење кредибилитета, макроекономских прогноза и обухвата републичког буџета, боље средњорочно планирање буџетских корисника, као и јачање оперативних капацитета за координацију и буџетско планирање јавних инвестиција.

Такође, како је додао, предвиђен је и наставак спровођења стратегије трансформације Пореске управе, али и рад на унапређењу капацитета за управљање јавним дугом, спровођење стратегије интерне финансијске контроле у јавном сектору од 2017. до 2020. године, као и даље унапређење капацитета буџетске инспекције.

Према његовим речима, побољшан обухват и квалитет извештаја о извештавању буџета и фискалних извештаја, унапређење обухвата и квалитета екстерних ревизија, као и побољшана интерна функција контроле квалитета у оквиру државне ревизорске институције такође су приоритетне мере планиране за ову годину.

Вујовић је указао на то да је у претходном периоду урађено доста тога, али да мора још много да се учини како би Србија могла да буде тамо где жели, додавши да је реформа јавних финансија приоритет Владе и да без ње не можемо говорити о ефикасној држави.

Такође, он је подвукао да је потребан заједнички рад како би сви циљеви били постигнути, и нагласио да је реформа јавних финансија битна у процесу европског придруживања, јер се тиче многих поглавља.

Ове године смо почели са оригиналним планом буџетирања који креће од почетка буџетске године, док то није био случај раније, објаснио је министар и поручио да је важно истрајати на томе.

Прошле године је по први пут направљен искорак у унификацији буџетског планирања на локалу и Републици, при чему смо на локалу имали проблем јер правила нису увек усаглашена са планирањем буџета и усаглашавањем на нивоу Републике па се свака гаранција и дуг на локалу показује као општи дуг у земљи, упозорио је Вујовић.

Шеф Сектора за сарадњу у Делегацији ЕУ у Србији Холгер Шредер објаснио је да је реформа јавних финансија интегрисани део приступања Унији и да треба да се спроведе на свеобухватан начин.

Он је нагласио да је та реформа динамичан процес и да је веома важно да се дијалог о политици управљања јавним финансијама оперативно спроводи, и то два пута годишње – на почетку и на јесен.

Први секретар за привредну сарадњу Амбасаде Немачке у Србији Јирген Шмид поновио је да Немачка подржава процес реформи у Србији још од 2002. године и да ће то чинити и након 2017. године.