Фото: Танјуг

Лончар је, образлажући поменути предлог закона у Скупштини Србије, рекао да се одредбе овог закона односе на брачне и ванбрачне партнере, жене без партнера или појединце који чувају своје полне ћелије за будућу потпомогнуту оплодњу.

Он је навео да је вантелесна оплодња према садашњим решењима бесплатна само за неплодне парове који испуњавају низ услова, и то у ограниченом броју покушаја, и додао да биомедицински потпомогнута оплодња мора бити што доступнија, мада не и кључна, у борби за демографски опоравак земље.

Предложена решења, како је навео, утврђују правила рада и државних и приватних клиника, такозваних центара за биомедицински потпомогнуту оплодњу, банака дарованих репродуктивних ћелија и ембриона, Управе за биомедицину и инспекцијске службе.

Министар је објаснио да је предвиђено да супружници или ванбрачни партнери имају могућност даровања ембриона који су настали у поступку вантелесне оплодње, а од којих су одустали, уз обавезно спровођење јасне процедуре.

Та процедура, како је објаснио, подразумева пристанак оба супружника, односно ванбрачна партнера за давање ембриона, као и правно и психо-социјално саветовање.

Лончар је навео да је даривање репродуктивних ћелија или ембриона добровољан и несебична чин, те да се репродуктивне ћелије и ембриони неће плаћати.

Министар је указао на то да ће право на чување репродуктивних ћелија, односно ткива, имати и малолетници за које постоји опасност да ће трајно остати неплодни због медицинских разлога.

Он је, говорећи о замрзавању ембриона, објаснио да ће тај поступак непосредно смањити стопу близаначких трудноћа, која са собом носи повећан ризик по мајку и плод, с обзиром на то да ће парови имати могућност да чувају ембрионе из претходних покушаја вантелесне оплодње.

Такође, Лончар је прецизирао да се парови тако могу одлучити за враћање мањег броја ембирона приликом првог поступка вантелесне оплодње, а да преостале замрзну и искористе у наредном поступку.

Министар је указао на то да је новим законским решењем и даље предвиђена забрана сурогат материнства, пре свега због могућности злоупотребе.

Лончар је, образлажући Предлог закона о трансфузијској медицини, истакао да је предвиђено да ће, уместо досадашњих 47 болничких банака крви трансфузиолошких служби, убудуће постојати четири овлашћена центра за прикупљање, обраду, тестирање и дистрибуцију крви.

Према његовим речима, ти центри ће бити у Нишу, Новом Саду, Београду и Крагујевцу, међусобно ће бити повезани информационим системом, уз истовремену повезаност са свим болницама.

Држава овим законским решењем дефинише количину крвних потреба у здравству према броју становника. Годишње мора да се обезбеди 250.000 јединца крви, док се сада прикупља између 230.000 и 240.000 јединица, поручио је министар.