Фото: kim.gov.rs

Ђурић је у обраћању на Институту за међународну политику и привреду, у оквиру амбасадорског форума на којем је било речи о актуелном стању у дијалогу Београда и Приштине, истакао да тај процес има смисла само уколико постоји воља обе стране да несугласице решавају дијалогом и мирним средствима.

Он је рекао да смо протеклих недеља и месеци сведоци отворених претњи насиљем екстремних група на Космету, као и све учесталијих организованих напада на грађане српске националности.

Ђурић је указао на то да је дијалог данас евидентно у кризи због чињенице да на бриселском столу није оно чему се Приштина надала, а то је признање једнострано проглашене независности.

Једнострана блокада дијалога од стране Приштине, како је истакао, сведочи о томе да интерес њихових преговарача никада и није био нормализација односа и демократизација друштва.

Према његовим речима, то свакако није плодотворна атмосфера за дијалог, али јесте атмосфера која упозорава на то колико је дијалог важан и шта све можемо да изгубимо уколико политички и други екстремизми не буду угашени, пре него што проузрокују непоправљиву штету.

Ђурић је подсетио на то да се у међународној комуникацији, када се говори о пожељном исходу овог процеса, посеже за термином свеобухватна нормализација односа, а Приштина сматра да би то требало да подразумева признање једнострано проглашене независности Косова од стране Србије, што је нереално очекивање.

Београд процес дијалога сагледава кроз призму Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која не доводи у питање државну целовитост Србије, поручио је он.

Такође, званични Београд константно инсистира на томе да се у дијалог уврсте питања која су од суштинског значаја за српски народ на Космету, а ти захтеви се пре свега односе на решавање статуса државне и друштвене имовине Србије на Космету, као и статуса приватне имовине у коју спада имовина Српске православне цркве, закључио је директор Канцеларије за Косово и Метохију.