Недимовић је током обиласка млекаре "Бени комерц" у Сјеници објаснио да ће по том законском решењу правна и физичка лица која желе да буду власници земље морати да имају пребивалиште на територији Србије дужи временски период.

Он је нагласио да је Србија дужна да до 1. септембра реши питање продаје пољопривредног земљишта странцима, што отвара питање примене потписаног Споразума о стабилизацији и придруживању.

Према његовим речима, наша земља ће увести одређена ограничења у складу са европским тековинама.

Неке земље су, како је навео, то урадиле пре приступања, попут Словеније, Словачке и Мађарске, док су друге имале ту обавезу тек након уласка у Европску унију.

Недимовић је најавио и да ће ускоро бити расписан први обавезујући позив за приватизацију Пољопривредног комбината Београд (ПКБ), и додао да је писмо о заинтересованости доставило осам компанија.

За ову пољопривредну корпорацију биће донета одлука која је најбоља за Србију, поручио је он и додао да Министарство привреде води читав поступак, док ће ресорно министарство помоћи у складу са својим могућностима.

Такође, како је рекао, српској пољопривреди је потребно што више локалних брендова са ознаком географског порекла, а сјенички сир је добар пример како може да се повећа конкурентност производа и његова цена.

Недимовић је власнику млекаре "Бени комерц" представио финансијске потенцијале који му стоје на располагању, као и како све Министарство пољопривреде може да му помогне по питању опреме и прерађивачких капацитета.

На нама је да подржимо успешне пројекте, а ово дефинитивно јесте такав пројекат. Дајемо подстицаје за музне краве које су уматичене, подстицаје за овчарство, као и премију по литру млека за коју плаћамо седам динара, прецизирао је министар.

Он је нагласио да премија неће бити иста за све, као и да ће се од 1. јануара наредне године она исплаћивати у зависности од квалитета млека.


Недимовић је данас посетио и Ариље, где је у разговору са хладњачарима навео да је наша земља у последња два месеца извезла 12.000 тона малине, као и да доминира у квалитету тог воћа.

Он је нагласио да су апсолутно нетачне тврдње да увоз малине уништава домаћу производњу, наводећи као пример да је током јануара и фебруара у Србију увезено свега 1.000 тона малине, од чега 600 тона из Босне и Херцеговине.

Ми смо потписници различитих споразума који гарантују отворено тржиште, али Србија доминира у квалитету и увезена роба не може тренутно да парира домаћој, поновио је министар.

Недимовић је упутио позив хладњачарима из Ариља, односно откупљивачима малине и другог јагодичастог и бобичастог воћа, да учествују у формирању посебне сталне радне групе у оквиру Министарства пољопривреде и заштите животне средине, која ће координирати сарадњу.

У радној групи ће, како је навео, бити и представници Института за воћарство, као и Министарства привреде, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, као и Министарства финансија, у чијем је саставу Управа царина.

Желимо да на свеобухватан начин сагледамо малину као стратешки пољопривредни производ, не само у оквиру откупне цене која ће бити ове године, већ и шире – да ли имамо довољно складишних капацитета за комплетну производњу и шта ће се дешавати у наредним годинама, објаснио је Недимовић.