Фото: tanjug.rs

Вукосављевић је, на радном доручку за представнике медија, најавио да ће поменута стратегија бити доступна и широј јавности, преко сајта ресорног министарства.

Он је рекао да ће овај стратешки документ, уколико буде усвојен у предложеном облику, предвиђати повећање буџета за културу у наредних 10 година у темпу од 0,1 одсто бруто друштвеног производа (БДП).

Министар је објаснио да би наша земља, уколико се за те намене буде одвајало 0,1 одсто више сваке године у односу на претходну, за 10 година дошла на ниво од 1,7 до 1,8 одсто БДП-а, што би био значајан искорак који би сврстао Србију у сам врх европских земаља.

Према његовим речима, та стратегија ће дефинисати српско културно језгро и српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине, што нужно подразумева и преклапање српског са другим културним просторима.

Он је рекао и да ће у поменутој стратегији посебно поглавље бити посвећено националним мањинама, уз поруку да ће се стратегија културног развоја бавити и тиме шта су капитални пројекти у наредном десетогодишњем периоду.

Према његовим речима, циљ је да се види у које ће области држава да улаже у наредних 10 година, при чему су горућа питања депо за Народну библиотеку Србије, као и депои за архиве и поједине музеје.

Министар је навео да ће у овој години за потребе конкурса за превођење дела српских писаца на стране језике бити издвојено 11,5 милиона динара, за издавање часописа и капиталних дела по 11 милиона динара, а да се највеће повећање очекује на конкурсу за откуп публикација за библиотеке – са 87,5 на 100 милиона динара.

Тим повећањем, износ намењен за откуп публикација за библиотеке враћа се на ниво из 2015. године, закључио је Вукосављевић.