Фото: Фонет

Николић је на комеморативном скупу на Старом сајмишту истакао да је колективно памћење изузетно значајно не само због тога што га дугујемо својим прецима, невиним жртвама безумља и зла, већ зато што је то памћење одбрана од порицања, заборављања и покушаја промене историјских чињеница.

Он је навео да је наша туга и памћење вечно и искрено, као што је искрено и наше праштање, без којег не бисмо могли да изграђујемо пријатељства и са оним државама и народима из којих су потекли појединци, идеолози који су осмишљавали Аушвиц, Јасеновац и Сајмиште.

Према његовим речима, Србија верује да се перспективни односи међу народима и државама у савременом свету граде на међусобном уважавању, заједничком интересу и пријатељству, а никада на уступцима који доводе у питање наше жртве, страдалну прошлост, биће и историју.

Старо сајмиште, на којем је био логор за Србе, Јевреје и Роме, требало би да буде вечито обележје херојских жртава монструозне идеологије, навео је председник Србије, поручивши истовремено да ће се залагати за то да се уведе установа Спомен жртве.

Тако би се, како је додао, на институционалан начин изразило поштовање према страдању и мучеништву и неговало сећање на невину жртву Срба, Јевреја, Рома и других који су су страдали у Првом и Другом светском рату.

Николић је указао на то да би установа Спомен жртве требало да обухвати постојећи Музеј жртава геноцида, као просторно културно-историјску целину под посебном заштитом, као подручје јединствене намене.

Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату налази се у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.