Београд/Софија, 19. јануар 2017. године – Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић и министар енергетике Бугарске Теменушка Петкова потписали су данас у Софији Меморандум о разумевању за изградњу Гасног интерконектора Бугарска–Србија.
Антић је том приликом објаснио да је потписивање поменутог документа најважнији корак у реализацији овог пројекта, с обзиром на то да се њим дефинишу сви кључни технички елементи, приступне тачке, капацитети, односно сва најважнија питања везана за реализацију самог пројекта.
Он је нагласио да је бугарска страна финансирање пројекта дефинисала као чланица ЕУ, док ће српска страна то учинити у наредним данима.
Очекује се да ће тај пројекат ући у ИПА финансирање за 2017. годину и да ће Србија имати оперативна средства већ у наредној години, те да ће, у складу са динамиком неопходном за реализацију пројекта, интерконектор бити оперативан 2020. године, прецизирао је министар.
Влада је, како је подсетио, усвојила просторни план за реализацију пројекта и након потписивања Меморандума уследиће финализација договора и преговора са Европском комисијом, која до краја треба да дефинише финансирање тог пројекта са српске стране.
Антић је током састанка са Петковом информисан и о динамици реализације пројекта интерконектора између Грчке и Бугарске.
Према његовим речима, пројекат интерконектора Бугарска–Србија у потпуности је у динамици са реализацијом пројекта интерконектора Грчка–Бугарска, тако да ће 2020. године постојати оперативна интерконекција и Грчка–Бугарска и Бугарска–Србија.
То, како је истакао, наше две земље доводи у позицију да могу имати контакт са изворима снабдевања гаса и са друге стране, односно са јужног коридора, али и са енергетским терминалом који ће се градити у Грчкој.
Ово су два приоритетна пројекта на нивоу југоисточне Европе, који су део шире слике, нагласио је он и подвукао да ови пројекти нису важни само за Грчку, Бугарску и Србију, већ и за југоисточну Европу и за сигурност снабдевања гасом читаве Европе.
Министар је подсетио на то да је Влада усвојила посебан урбанистички план за пројекат изградње гасовода, тако да сада предстоји процес експропријације, куповине земљишта, као и читав низ активности које треба обавити пре почетка радова.
Он је изразио очекивање да ће радови почети наредне године, уз напомену да су се обе стране Меморандумом обавезале на то да они почну најкасније 2019. године.
Петкова је подсетила на то да је Бугарска од ЕУ добила 45 милиона евра за изградњу интерконектора, при чему је прва фаза завршена, док сада следи друга, кључна фаза изградње.
Потписивању Меморандума присуствовали су и директор "Србијагаса" Душан Бајатовић и амбасадор Србије у Бугарској Владимир Ћургус.
Он је нагласио да је бугарска страна финансирање пројекта дефинисала као чланица ЕУ, док ће српска страна то учинити у наредним данима.
Очекује се да ће тај пројекат ући у ИПА финансирање за 2017. годину и да ће Србија имати оперативна средства већ у наредној години, те да ће, у складу са динамиком неопходном за реализацију пројекта, интерконектор бити оперативан 2020. године, прецизирао је министар.
Влада је, како је подсетио, усвојила просторни план за реализацију пројекта и након потписивања Меморандума уследиће финализација договора и преговора са Европском комисијом, која до краја треба да дефинише финансирање тог пројекта са српске стране.
Антић је током састанка са Петковом информисан и о динамици реализације пројекта интерконектора између Грчке и Бугарске.
Према његовим речима, пројекат интерконектора Бугарска–Србија у потпуности је у динамици са реализацијом пројекта интерконектора Грчка–Бугарска, тако да ће 2020. године постојати оперативна интерконекција и Грчка–Бугарска и Бугарска–Србија.
То, како је истакао, наше две земље доводи у позицију да могу имати контакт са изворима снабдевања гаса и са друге стране, односно са јужног коридора, али и са енергетским терминалом који ће се градити у Грчкој.
Ово су два приоритетна пројекта на нивоу југоисточне Европе, који су део шире слике, нагласио је он и подвукао да ови пројекти нису важни само за Грчку, Бугарску и Србију, већ и за југоисточну Европу и за сигурност снабдевања гасом читаве Европе.
Министар је подсетио на то да је Влада усвојила посебан урбанистички план за пројекат изградње гасовода, тако да сада предстоји процес експропријације, куповине земљишта, као и читав низ активности које треба обавити пре почетка радова.
Он је изразио очекивање да ће радови почети наредне године, уз напомену да су се обе стране Меморандумом обавезале на то да они почну најкасније 2019. године.
Петкова је подсетила на то да је Бугарска од ЕУ добила 45 милиона евра за изградњу интерконектора, при чему је прва фаза завршена, док сада следи друга, кључна фаза изградње.
Потписивању Меморандума присуствовали су и директор "Србијагаса" Душан Бајатовић и амбасадор Србије у Бугарској Владимир Ћургус.