Томица Милосављевић

Милосављевић је у интервјуу за најновије издање "Недељног телеграфа" рекао да је у овој години учињен велики напор и у томе да пословање Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО) буде што видљивије. На њиховом сајту, из дана у дан, може да се види колико је новца на рачуну, колики је прилив из буџета, а колико су добиле болнице, истакао је министар и оценио да уговори који се склапају и даље нису идеални, али је много боље него раније. Према његовим речима, значајнији помак настаће када се повећа ефикасност и смањи број болничких дана са 13, на пет до шест дана.

У здравственом сектору је до сада урађено много, нагласио је министар и подсетио да су у прошлој години донети Закон о лековима и медицинским средствима, Национална стратегија борбе против туберкулозе, припремљена је национална стратегија и отворена Школа јавног здравља на Медицинском факултету у Београду. Осим тога, урађена је Стратегија о менталном здрављу и Нацрт закона о правима ментално оболелих, изведена кампања "Ти си моје срце" за превенцију кардиоваскуларних болести и Стратегија за борбу против АИДС-а.

Министар је напоменуо да је завршен и пилот пројекат о примарној здравственој заштити у Краљеву, који се сад примењује у Обреновцу, а затим ће на ред доћи и Београд. У секундарној здравственој заштити почели су радови у једном броју од укупно 20 болница, где се ове године улаже 50 милиона евра.

Такође, усвојена је и Стратегија обезбеђења довољне количине безбедне крви и продуката од крви, као део великог пројекта реформисања Националне службе трансфузије крви, навео је Милосављевић. Он је додао да је почела да ради Агенција за лекове, а са синдикатима је постигнут однос плата један према три и по, и припремљен нови колективни уговор који чека да будемо у стању да применимо однос један према четири.

Урађена је и Стратегија за контролу дувана, чиме је његов промет ограничен, забрањено је рекламирање лекова који се издају на лекарски рецепт, први пут уведена је вакцинација против хепатитиса Б, а реализација буџета за 2004. годину била је 99,22 одсто, истакао је министар здравља.

Он је, говорећи о реформи трансфузиолошке службе, рекао да је то један од програма који подржава и Европска унија, која је од 2001. до 2005. године дала Србији 90 милиона евра неповратне помоћи. Тренутно имамо Институт у Београду, заводе у Нишу и Новом Саду, 44 службе за трансфузију при општим болницама и чак 70 служби које искључиво користе крв, подсетио је министар, али је указао на то да је овакво стање неодрживо на дужи рок јер на 50 места мора да се обезбеди висок стандард тестирања крви.

То не може да издржи ниједна земља, поготово не наша, и зато нас чека израда акционог плана како треба да се реформише служба, нагласио је Милосављевић и прецизирао да постоји предлог да то буде организација у три центра - Новом Саду, Београду и Нишу, који ће имати неколико својих радних јединица.

Он је, када је реч о томе колико се новца годишње издваја за овај сектор, подсетио да се здравство финансира из обавезног здравственог осигурања (половину даје радник, половину послодавац) и та сума иде у РЗЗО, док други део новца долази из буџета Србије и њиме се финансирају програми од општег интереса (заразне болести, вакцинација).

Према његовим речима, најнижа тачка на којој је било српско здравство била је 2000. године, када смо имали издвајања од 49 долара по глави становника из оба извора, а данас је та сума много већа и износи око 160 долара по становнику. Поређења ради, буџетска сума у 2002. години износила је 289 милиона, а данас је 600 милиона динара. Истовремено, за капиталне набавке у здравству у 2001. години издвојено је 420 милиона, а 2004. чак четири милијарде динара, подсетио је Милосављевић.

Чак 60 одсто средстава иде на плате запослених, 16 одсто на лекове који се преписују на рецепт, приближно 10 одсто као накнада осигураницима за боловање и 14 одсто за обезбеђивање континуитета здравствених услуга, објаснио је он.

Министар здравља је, коментаришући могућност смањења немедицинског кадра у здравству, оценио да одвајање немедицинске службе може да се уради само у великим градовима, док је у малим местима неизводљиво јер нема основа да се формира самостална фирма која ће пружати услуге. Тамо где је таква организација била могућа, она је спроведена, нагласио је он и прецизирао да је у болници у Параћину и Батуту обезбеђење одвојено као засебна фирма.

Милосављевић је навео и податак да ће за 10 година 2.500 лекара отићи у пензију, а да ће чак 6.500 претендовати на њихова радна места, због чега је још пре неколико година почело смањење број студената на Медицинском факултету у Београду. Према његовим речима, данас се уписује свега 450 студената медицине на Београдском универзитету иако би, како је оценио, у Србији годишње на свим факултетима било потребно само 500 студената медицине.