На овај начин су усаглашени институционални оквири за даљи несметани ток обнове једног од најзначајнијих и најпознатијих српских манастира.

Тасовац је истакао да су у потпуности реализоване све планиране активности на обнови манастира Хиландар предвиђене у 2015. години, уз напомену да тај манастир представља важан део не само религијског, већ и културног идентитета наше земље.

Он је нагласио да су заштита културног наслеђа, као и његова адекватна презентација, међу приоритетима ресорног министарства.

Чланови комисије су констатовали да су у 2015. години успешно реализовани Инвестициони програми обнове улазне зоне и Белог конака, који је највише страдао у пожару 2004. године.

Објекти улазне зоне стављени су у функцију већ за манастирску славу, у децембру 2015. године, док ће главна активност и у 2016. години бити реконструкција Белог конака, који је прошле године закровљен.

Усвојени су и Извештај о санацији зида палате у Хрусији и Извештај о конзерваторско-рестаураторским радовима на зидном сликарству у цркви Успења Христовог (Св. Василије на мору).

Члан комисије Владета Јанковић изразио је задовољство током и закључцима овог састанка, као и тиме што су након претходне седнице одржане у Хиландару били донети закључци о методологији рада, који су, у међувремену, спроведени у дело.

Задужбина манастира Хиландар саставила је ретко потпун извештај о извршеним обавезама, а план рада за 2016. годину је реалан и остварљив, навео је Јанковић.


Он је оценио да је веома важно то што средства којима држава помаже обнову Хиландара нису умањена, а комисија је сигурна да ће оно што је опредељено бити и искоришћено на најбољи начин.

Јанковић је најавио да ће у 2016. години бити реконструисан и кров манастирске звонаре, и то из средстава Министарства културе и информисања и уз подршку Друштва пријатеља Свете Горе из Енглеске.

Седници је присуствовало још 12 чланова комисије: помоћник министра културе и информисања Александра Фулгоси, Зоран Ракић, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин Миливој Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара Владимир Тријић и представник Народне библиотеке Србије Мирко Ковачевић.

Такође, у својству чланова комисије, били су присутни и представници Републичког завода за заштиту споменика културе Београд Слободан Баришић и Владимир Булајић, доцент Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду Светислав Николић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић и епископ жички Јустин.

Главни циљ радова у Хиландару јесте обнова градитељског наслеђа страдалог у великом пожару 2004. године, наводи се у саопштењу.