|
|
| Министри за државну управу Србије и Црне Горе | |
Успостављањем адекватног институционалног оквира за спровођење реформи отклоњене су основне препреке за квалитетно и осмишљено управљање реформама. Уместо низа органа и тела чије су се надлежности у претходном периоду преклапале и неретко сукобљавале, што је свакако један од разлога да за три године у области државне управе није донет ни један нови закон, установљен је јасан и ефикасан систем управљања променама у овој области. На његовом врху је Владин Савет за реформу државне управе, као стратешко политичко тело, Министарство за државну управу и локалну самоуправу представља оперативног носиоца реформе, а реформски тимови у сваком државном органу су инструмент за реализацију и праћење активности на терену.
Доношењем Стратегије реформе државне управе у Републици Србији, чији је саставни део и Акциони план који садржи оперативне мере и активности за период од 2004. до 2008. године, утемељени су основни правци и принципи промена у државној управи Србије у наредном периоду. Овај стратешки документ изражава намеру и вољу Владе Србије да применом пет основних принципа: принципа децентрализације, деполитизације, професионализације, рационализације и модернизације, крене ка стварању модерне европске управе у Србији, која ће бити много ефикаснија и економичнија и при том пружати знатно виши квалитет услуга грађанима. Само професионална, деполитизована, ефикасна и економична управа може бити фактор стабилности саме државе и успешан носилац укупних економских и социјалних промена у друштву.
Прву фазу у реформи управе представља доношење новог законског оквира који треба да успостави односе и правила понашања у овој области.
Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, донет још априла 2004. године, је део пакета антикорупцијских закона и њиме се по први пут у Србији за функционере уводи читав низ обавеза и рестрикција како за време док су на функцији, тако и одређено време након престанка функције, како би се спречиле могуће злоупотребе функције у циљу обезбеђивања привилегија за себе и себи блиске особе.
Значајан корак у правцу модренизације управе представља и доношење Закона о електронском потпису, децембра прошле године, којим се, такође по први пут, ствара правни основ за примену електронског пословања у раду државних органа, чиме ће се не само рад органа учинити рационалнијим и ефикаснијим, већ који ће грађанима омогућити да избегну непотребне трошкове одласка до седишта органа и непријатно чекање у реду.
Ново стратешко виђење државне управе захтева корениту промену свих прописа на којима се њен рад заснива. Недавно донети Закон о јавним агенцијама је резултат координираног рада овог министарства и Републичког секретаријата за законодавство и представља први од нових системских закона којима се уређује област државне управе. Део овог пакета су и Предлози Закона о Влади и Закона о државној управи, који се већ налазе у Народној скупштини. И док Закон о јавним агенцијама отвара простор да се у правном систему Србије, сходно развоју управе и ширењу њених послова, образују и нови статусни облици на које ће се пренети извршавање дела државних послова који се могу боље, стручније, брже и јефтиније обављати изван класичних органа управе, пре свега министарстава, дотле је основни циљ новопредложеног Закона о Влади да што јасније уреди односе између Народне скупштине и Владе, као и да уреди саму организацију Владе и начин њеног функционисања, како би она делотворније вршила своју улогу носиоца извршне власти. Исто тако нови Закон о државној управи уноси праве, суштински реформске промене у организацију и функционисање државне управе, пре свега увођењем широке деполитизације и професионализације запослених у министарствима и другим органима управе.
Треба поменути да је у завршној фази и Нацрт закона о државним службеницима који Републички секретаријат за законодавство припрема уз активно учешће Министарства за државну управу и Министарства финансија и подршку Европске агенције за реконструкцију и Светске банке.
Започети процес смањења броја запослених у државној управи за укупно 10% део је укупне рационализације јавног сектора која не може заобићи ни управу, а која једино може и треба да буде основ за побољшање материјалног положаја запослених у државној управи.
Значајна активност везана је и за организовање трајне обуке државних службеника. Уз подршку донатора приступило се изради Студије изводљивости за оснивање Националног центра за обуку како запослених у републичким органима, тако и запослених у органима локалне самоуправе.
Припремљени Нацрти Закона о општем управном поступку и Закона о управним споровима имају за циљ да грађанима омогуће лакше и брже остваривање права пред органима управе, као и да пруже гаранције за бољу и ефикаснију контролу законитости рада органа управе када одлучују о правима и обавезама грађана.
У склопу обезбеђивања услова за јачање демократских процеса у друштву припремљен је и Нацрт закона о заштитнику грађана (омбудсману) којим се установљава независни државни орган чија је улога да штити права грађана од свих повреда које могу бити учињене актима или радњама органа управе. На тај начин овај орган истовремено треба да буде специфичан вид спољне контроле рада управе, али и значајна институција која ће се старати о заштити и унапређењу људских слобода и права.
У области локалне самоуправе Министарство је у складу са једним од основних принципа Стратегије – принципом децентрализације, припремило тзв. Програм за бољу локалну самоуправу, који је достављен Савету Европе у склопу извршавања обавеза проистеклих из чланства у овој организацији. Истовремено, Министарство је успоставило сарадњу са ресорним Министарством правде Црне Горе чији је конкретни резултат заједничко иницирање доношења Закона о ратификацији Европске повеље о локалној самоуправи.
У току протекле године, непосредним ангажовањем у управљању низом пројеката и координацијом донаторске помоћи обезбеђено је пружање помоћи и подршке већем броју општина како за развој комуналне инфраструктуре, тако и за оспособљавање локалне самоуправе да у процесу децентрализације преузме додатне обавезе и одговорности према својим грађанима.
Имајући у виду да су септембра 2004. године у већини општина и градова у Србији по први пут спроведени избори и након тога конституисани органи у складу са новим прописима из 2002. године, Министарство је, у складу са својим законским надлежностима, давањем мишљења и објашњења о примени одредаба Закона о локалним изборима и Закона о локалној самоуправи, помагало јединицама локалне самоуправе да законито спроведу поступак избора, а након тога и конституисања органа локалне власти. Сва дата мишљења и објашњења постављена су на сајт Министарства, www.mpalsg.sr.gov.yu како би на најефикаснији начин била доступна свим заинтересованим јединицама локалне самоуправе.
У процесу децентрализације власти припремљена је и радна верзија Нацрта закона о граду Београду.
На крају, у склопу законодавне активности, Министарство је такође радило и на новој верзији Нацрта закона о удружењима грађана. У овој области постигнут је значајан први корак тиме што је успостављен дијалог између представника невладиног сектора и државе и постигнут договор да овога пута Нацрт закона који се припреми буде резултат заједничког рада, како би се избегли сва размимоилажења до којих је долазило у претходном периоду.