На самиту је одлучено да прихватни капацитети у Грчкој и западном Балкану буду повећани на 100.000 места, од којих 50.000 у Грчкој, а припадници Пограничне агенције ЕУ – Фронтекс надгледаће граничне прелазе и регистрацију на тачкама прелаза измеду Србије и Хрватске.

Од важнијих мера договорено је да се у Грчкој повећају прихватни капацитети за 30.000 места до краја године, а Високи комесаријат за избеглице Уједињених нација (УНХЦР) обезбедиће у тој земљи још 20.000 места.

Поред тога, настојаће се да се створи додатни капацитет за прихват 50.000 људи у земљама северно од Грчке, што значи прихват од укупно 100.000 људи дуж западне балканске руте и Грчке.

Предвиђена је подршка Фронтекса на граници између Бугарске и Турске, као и да се установе њена задужења на спољним копненим границама између Грчке и Македоније, као и између Грчке и Албаније, са тежиштем на контроли прелаза и регистровању избеглица које нису евидентиране у Грчкој.

Такође, постигнут је и договор о томе да ће се у сарадњи са Фронтексом детектовати нерегуларни гранични прелази и помоћи регистрација миграната и узимање отисака прстију у Хрватској.

Једна од мера јесте уздржавање од олакшавања кретања миграната на границу друге земље, као и да није прихватљиво да се избеглице пребацују другој земљи.

Међу мерама је и ангажовање још 400 полицајаца у року од једне недеље у Словенији, као и појачање напора да се олакша повратак миграната којима не треба међународна заштита и појача сарадња на репатријацији са Авганистаном, Бангладешом, Ираком и Пакистаном.

На виши ниво биће подигнута заједничка поморска операција "Посејдон" у Грчкој, посебно присуство Фронтекса у Егејском мору, при чему ће се знатно појачати подршка те агенције у Грчкој код регистровања миграната и узимања отисака прстију.

Такође, треба установити контактне тачке за дневну размену информација које се тичу кретања и броја миграната, а у ту размену података биће укључени Фронтекс, као и Канцеларија ЕУ за азил – ЕСАО.

Предвиђено је и да се контактирају финансијске институције, укључујући Европску инвестициону банку (ЕИБ) и Европску банку за обнову и развој (ЕБРД), с циљем да се омогуће финансијска средства за прихват избеглица.

Мере предвиђају и унапређење сарадње полиције и правосудних органа против кријумчара људи, уз ангажовање Европола и Интерпола у операцијама на западнобалканској рути.


Председник Владе Републике Србије Александар Вучић, који је присуствовао састанку у Бриселу, изјавио је синоћ, у паузи тог скупа, да ће Србија учинити све да са мигрантима поступа на хуман начин.

Вучић је истакао да је наша земља спремна да прими одређену квоту миграната, као и да је криза сувише сложена да би се могла брзо решити.

Он је, наводећи да је кроз Србију до сада прошао највећи број избеглица, пренео да је на састанку захтевао да чује свеобухватно решење ЕУ које ће Србија, у складу са европским вредностима, поштовати.

Премијер је поновио да Србија нема намеру да подиже ограду према Македонији или било којој другој суседној земљи.

Према његовим речима, подизање ограда могло би да буде делотворно за једну, две или три земље, али то није свеобухватно решење.

Вучић је нагласио да Србија до сада није користила сузавац и силу према мигрантима, уз напомену да има добар однос према њима, којим су и они задовољни.