Фото: Танјуг

Састанку, који је одржан у згради Председништва Србије, присуствовали су председник Републике Србије Томислав Николић са саветницима, председник Владе Србије Александар Вучић, председник Скупштине Србије Маја Гојковић и потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић.

Такође, били су присутни и министри унутрашњих послова, одбране и правде – Небојша Стефановић, Братислав Гашић и Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, патријарх српски Иринеј са члановима Светог синода Српске православне цркве (СПЦ) и председник и представник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић и Љубомир Максимовић.

Том приликом, донети су и усаглашени следећи закључци:

1. Све институције и државни органи Републике Србије оштро се супротстављају пријему „Косова“ у чланство Унеска и позивају чланице Извршног савета и Генералне конференције поменуте међународне организације да захтев „Косова“ и земаља које тај захтев подржавају одбију и одбаце.

Српске цркве и манастири на Косову и Метохији припадају баштини у власништву Српске православне цркве и Републике Србије, и свако отимање те баштине значило би недвосмислено угрожавање опстанка најзначајнијих религијских, културних и историјских споменика српског народа, али и европског и светског културног наслеђа на Косову и Метохији, али и српског становништва које и даље живи на том подручју;

2. Република Србија неће признати независност „Косова“ и бориће се за очување националног, духовног и културног бића српског народа на Косову и Метохији.

Истовремено, свесни тешке реалности на терену, а посебно због погледа у другачију и бољу будућност како за Србе, тако и за Албанце на Косову и Метохији, држава Србија, Српска православна црква и САНУ сматрају да је неопходно све проблеме решавати на миран начин и уз додатне напоре за успостављање бољих односа са Албанцима.

Подршка стварању Заједнице српских општина као инструмента заштите колективних политичких, економских, културних и других права српског народа на Косову и Метохији биће један од приоритета државне политике у наредном периоду;

3. Српска држава наставиће свој пут ка чланству у Европској унији, уз одржавање и унапређење традиционално добрих односа са Русијом, Кином и другим земљама.

Такође, дијалог у Бриселу између Београда и Приштине требало би да се настави, а српска Влада и њена делегација имају пуну слободу, у оквиру Устава Републике Србије, да доносе компромисна решења, којима би Срби и Албанци трасирали бољу сарадњу и заједнички живот у будућности;

4. Посебно је разматран положај Срба у целом региону, потврђена одговорност и посвећеност Србије добробити Срба изван Србије, и посебно је истакнута потреба још веће и значајније сарадње и конкретизације специјалних и паралелних веза које Република Српска има са Србијом, како на пољу развоја економских односа и инфраструктурних пројеката, тако и у сферама културе, уметности и спорта;

5. Сви органи и институције Републике Србије, у јеку мигрантске кризе и дестабилизације региона, препознају регионалну сарадњу, стварање бољих и виших облика заједништва и кооперације са другим земљама у региону као витални државни и национални интерес. Србија ће дати активан допринос томе да мир и економски просперитет у нашем региону постану главне теме, уместо политичких зађевица;

6. Сви присутни су се сагласили да је потребно да у друштву влада отворен, континуиран дијалог о кључним националним питањима, да не постоје табу теме и да је постојање различитости доказ српске толерантности, српске отворености и српске снаге;

7. По усаглашавању основних елемената политике коју морамо да водимо, потребно је постићи највиши степен акционе саборности и јединства у спровођењу политике око које су се сагласили представници највиших државних органа, Српске православне цркве и САНУ, наводи се у саопштењу Службе за сарадњу с медијима председника Републике.