Вујовић је на отварању округлог стола посвећеног поменутом програму истакао да се успостављањем приоритета ствара јасна слика о томе шта су наше жеље и који је најбољи начин да их сведемо у оквире који су нам расположиви са становишта буџета за наредну годину и средстава које можемо да привучемо из иностранства.

Он је додао да нови формат тог документа не би требало да буде дужи од 80 страна, а јасно ће дефинисати мањи број приоритета, највише десет, који ће бити реализовани.

Секторске реформе које у овом циклусу израде Програма буду идентификоване и потврђене од стране Владе Србије, имаће приоритет у финансирању из националних извора, средстава развојне помоћи, укључујући и средства из Инструмента за претприступну помоћ ЕУ и средстава међународних финансијских институција.

Методологија припреме овог програма унапређена је у односу на прошлу годину и захтева бољу повезаност макрофискалног оквира и секторских мера којима се спроводе приоритетне структурне реформе у Србији.

Поред тога, Програм ће у целости уважавати кључне елементе Фискалне стратегије за период од 2016. до 2018. године, како у погледу пројектоване динамике привредног раста, тако и у домену расположивих финансијских и других ресурса.

Имајући у виду то да је Програм један од захтева ЕУ у процесу придруживања земаља кандидата за чланство, у његову припрему су укључени представници OECD, како би помогли у анализи области и сектора који треба да буду обухваћени овим програмом.

У овом циклусу је договорено активно укључивање Секретаријата за јавне политике са намером да током октобра, у сарадњи са координаторима за израду Програма из надлежних министарстава, сарађује на припреми и дефинисању секторских предлога и мера.

Србија је у обавези да, као земља кандидат за чланство у ЕУ, достави Програм најкасније до почетка наредне године.

Округли сто су организовали Министарство финансија, представници Европске комисије и Организације за економску сарадњу и развој (OECD), уз присуство представника надлежних министарстава.