Установити јединствену азилантску политику на нивоу ЕУ Београд/Берлин, 26. август 2015. године – Председник Владе Републике Србије Александар Вучић изразио је очекивање да ће на дводневној конференцији о западном Балкану која данас почиње у Бечу доћи до напретка по питању решавања проблема избеглица, као и на плану регионалне интеграције.
Вучић је у интервјуу за немачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" навео да ће у престоници Аустрије бити присутни представници влада свих држава западног Балкана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини, као и званичници Аустрије, Француске, Италије и Немачке. Премијер је указао и на одлучујућу улогу канцелара Немачке Ангеле Меркел, као најважнијег европског лидера, на овом скупу. Он је, говорећи о избеглицама са Блиског истока, рекао да Србија од ЕУ не тражи новац, већ је за нашу земљу важно да се нађе свеобухватно, једно паневропско решење проблема између Брисела и земаља које нису чланице ЕУ. Ми смо једна сиромашна земља и ти људи не желе код нас, већ желе да иду у ЕУ, рекао је Вучић и истакао да подржава план у пет тачака министра спољних послова Аустрије Себастијана Курца. Тај план, како је објаснио, предвиђа помоћ за западнобалканске државе, као и да Европа постигне договор о јединственој азилантској политици, са одређеном обавезујућом квотом пријема. Према његовим речима, у Србији расте број миграната и свакодневно се региструје и до 3.000 нових избеглица, при чему се не смеју занемарити проблеми које носи зима. Њихово просечно задржавање, од када Мађарска подиже жицу на граници са Србијом, повећано је са два на десет дана, и даље ће расти. Највећи број њих путује даље, али увек у земљи имамо приближно 10.000 људи. Ситуација ће се погоршавати када стигне зима. Ми се припремамо на то да ћемо тада морати да збринемо двоструко већи број људи, због чега припремамо три нова прихватна центра, истакао је Вучић. Он је, на питање да ли би Србија, која није члан ЕУ, била спремна да прихвати избеглице, одговорио потврдно и нагласио да Србија стоји иза своје хуманитарне и европске одговорности и да је спремност наше земље да узме учешће већа него код неких држава ЕУ. Подизање жице у Мађарској не решава ниједан од проблема, истакао је Вучић и поновио да Србија неће подизати ограде на граници са Македонијом, као и да наша земља региструје 90 одсто миграната који уђу на нашу територију. Премијер је, говорећи о чињеници да велики број Рома из Србије тражи азил у земљама ЕУ, а посебно у Немачкој, нагласио да Србија Роме мора боље интегрисати, да се на томе ради, али да они нису прогоњени. Роми нису прогоњени и окрећу леђа Србији из привредних разлога. У просеку, сваки избеглица у Немачкој има месечно 580 евра, а да при том не мора било шта да ради. У Србији је, међутим, просечна зарада свега 400 евра. Подстицаји да се дође у Немачку су, дакле, високи, чак и када човек тамо може да остане само пет, шест месеци. Немачка би та давања требало да смањи на 200 евра, након чега би се број избеглица са Балкана одмах смањио за 80 одсто, указао је он. Вучић је, говорећи о привредној ситуацији у Србији, истакао да је учињен заокрет и да су резови у пензијама и зарадама државних службеника болни, али исплативи. Он је нагласио да је у текућој години дефицит српског буџета испод критеријума из Мастрихта и да је ММФ своја очекивања о расту за Србију више пута ревидирао на више. То примећују и немачки инвеститори, оценио је премијер и подсетио на то да немачке фирме запошљавају укупно 30.000 људи у Србији, при чему је Немачка, заједно са Италијом, наш најважнији привредни партнер. Вучић је рекао и да у односима према Русији тешкоћу за Србију представља зависност од руског гаса, и указао на проблеме са пројектом "Јужни ток", као и на могуће проблеме у наредним годинама. За предстојећу зиму обезбеђене су довољне количине гаса, нагласио је премијер, али и напоменуо да ће Србија, уколико Русија не буде више усмеравала гас кроз Украјину, у годинама које долазе имати велике тешкоће. Вучић је рекао и да приступни преговори са ЕУ не иду тако брзо како би Србија желела, али и поновио очекивање да ће прва два поглавља бити отворена веома брзо. Србија жели да постане чланица ЕУ пре 2025. године. Зато испуњавамо све преузете обавезе, такође и у области борбе против корупције, где су донети потребни закони, а корумпирани људи се хапсе и оптужују, истакао је премијер, али и указао на недовољну ефикасност домаћег правосуђа. Управо зато нам је потребна подршка ЕУ, поручио је он и подсетио на то да и по питању Косова и Метохије постоји напредак. Вучић је изнео чврсто уверење да односи између Срба и Албанаца не стоје на путу нужно потребној интеграцији западног Балкана. Наш циљ јесте укидање свих царина и стварање једног јединственог тржишта. Очекујем да ће удео западног Балкана у спољној трговини Србије за две до три године бити повећан са 17,5 одсто на 25 одсто, поручио је председник Владе Србије. |
|||
http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=245210 | |||
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs | |||