Београд, 24. јул 2015. године – Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да је у првој половини ове године остварени дефицит буџета Србије износио 26,4 милијарде динара, а укључујући расходе из пројектних зајмова 33,3 милијарде динара.
У саопштењу се наводи да су у јуну остварени приходи у износу од 84,7 милијарди динара, а расходи у износу од 86,6 милијарди динара, што је резултирало месечним дефицитом у износу од 1,9 милијарди динара.
Порески приходи у јуну износили су 73,6 милијарди динара, а донације једну милијарду динара.
Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. годину усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе.
Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода "испод црте" у обрачун дефицита.
Ови расходи односе се на финансијске трансакције као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација.
Министарство финансија је, заједно са јануарским подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објавило и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.
У јуну се уплаћује порез на добит правних лица према годишњем обрачуну, тако да је приход у овом месецу знатно виши у односу на остале месеце.
Услед преноса дела уплате мајских акцизних обавеза у јун, по основу календарског ефекта, знатно је скочио и приход од акциза.
Осим тога, у јулу се утврђују нови износи акциза на дуванске производе, што је резултирало повећаним увозом и производњом у претходном периоду и већим приливом акциза.
По основу ПДВ-а у јуну је наплаћено 28,5 милијарди динара.
На нижи приход, у поређењу са претходним месецима, значајно је утицала динамика исплате повраћаја ПДВ-а с обзиром на то да је током јуна доспела исплата повраћаја и за мајске и за јунске уплате ПДВ-а.
Порез на доходак је нешто виши у односу на претходне месеце због почетка уплата годишњег пореза на доходак, а преостали порески приходи су наплаћени у складу са очекивањима.
Непорески приходи остварени су у износу од 10,2 милијарде динара, од чега је 1,1 милијарда динара по основу уплате добити Аеродрома Никола Тесла у Београду.
Главни разлог већих расхода у јуну, у односу на мај, јесу обавезе по основу камата.
Раст субвенција резултат је већих пољопривредних субвенција, што је уобичајено за летњи период.
Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ и Фонд СОВО) износили су 17,8 милијарди динара, а највећи део се односи на трансфер за пензије у износу од 17,1 милијарде динара.
На исплату плата запосленима утрошено је 18,8 милијарди динара.
На нивоу опште државе у првој половини године забележен је дефицит у износу од 35,3 милијарди динара, док је дефицит у јуну износио 8 милијарди динара.
Према договору са ММФ-ом, максимални износ дефицита за првих шест месеци утврђен је на нивоу од 96,3 милијарди динара.
Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је високе уплате дивиденди и добити јавних предузећа у износу од приближно 27 милијарди динара.
Поред тога, боља од очекиване је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ-а, акциза на дуванске производе и деривате нафте и доприноса.
Са расходне стране највећи ефекат је имало слабо извршење капиталних издатака, као и отпремнина за раднике предузећа у реструктурирању.
Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина суфицит износи 2,5 милијарди динара, док на нивоу локалних самоуправа суфицит износи 6,2 милијарди динара, од чега је само у мају остварен суфицит у износу од 3,3 милијарди динара захваљујући уплати кварталних обавеза по основу пореза на имовину.
Што се тиче фондова социјалног осигурања, Национална служба за запошљавање и РФЗО су у благом суфициту, док су ПИО фонд и Фонд за социјално осигурање војних осигураника (СОВО) у дефициту 3,4 милијарде и 0,5 милијарди динара.
Порески приходи у јуну износили су 73,6 милијарди динара, а донације једну милијарду динара.
Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. годину усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе.
Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода "испод црте" у обрачун дефицита.
Ови расходи односе се на финансијске трансакције као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација.
Министарство финансија је, заједно са јануарским подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објавило и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.
У јуну се уплаћује порез на добит правних лица према годишњем обрачуну, тако да је приход у овом месецу знатно виши у односу на остале месеце.
Услед преноса дела уплате мајских акцизних обавеза у јун, по основу календарског ефекта, знатно је скочио и приход од акциза.
Осим тога, у јулу се утврђују нови износи акциза на дуванске производе, што је резултирало повећаним увозом и производњом у претходном периоду и већим приливом акциза.
По основу ПДВ-а у јуну је наплаћено 28,5 милијарди динара.
На нижи приход, у поређењу са претходним месецима, значајно је утицала динамика исплате повраћаја ПДВ-а с обзиром на то да је током јуна доспела исплата повраћаја и за мајске и за јунске уплате ПДВ-а.
Порез на доходак је нешто виши у односу на претходне месеце због почетка уплата годишњег пореза на доходак, а преостали порески приходи су наплаћени у складу са очекивањима.
Непорески приходи остварени су у износу од 10,2 милијарде динара, од чега је 1,1 милијарда динара по основу уплате добити Аеродрома Никола Тесла у Београду.
Главни разлог већих расхода у јуну, у односу на мај, јесу обавезе по основу камата.
Раст субвенција резултат је већих пољопривредних субвенција, што је уобичајено за летњи период.
Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ и Фонд СОВО) износили су 17,8 милијарди динара, а највећи део се односи на трансфер за пензије у износу од 17,1 милијарде динара.
На исплату плата запосленима утрошено је 18,8 милијарди динара.
На нивоу опште државе у првој половини године забележен је дефицит у износу од 35,3 милијарди динара, док је дефицит у јуну износио 8 милијарди динара.
Према договору са ММФ-ом, максимални износ дефицита за првих шест месеци утврђен је на нивоу од 96,3 милијарди динара.
Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је високе уплате дивиденди и добити јавних предузећа у износу од приближно 27 милијарди динара.
Поред тога, боља од очекиване је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ-а, акциза на дуванске производе и деривате нафте и доприноса.
Са расходне стране највећи ефекат је имало слабо извршење капиталних издатака, као и отпремнина за раднике предузећа у реструктурирању.
Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина суфицит износи 2,5 милијарди динара, док на нивоу локалних самоуправа суфицит износи 6,2 милијарди динара, од чега је само у мају остварен суфицит у износу од 3,3 милијарди динара захваљујући уплати кварталних обавеза по основу пореза на имовину.
Што се тиче фондова социјалног осигурања, Национална служба за запошљавање и РФЗО су у благом суфициту, док су ПИО фонд и Фонд за социјално осигурање војних осигураника (СОВО) у дефициту 3,4 милијарде и 0,5 милијарди динара.