Фото: Фонет

Вербић је у обраћању новинарима након регионалне конференције „Политике и пракса инклузивног образовања у југоисточној Европи“ истакао да надлежни органи желе да све грађане адекватно укључе у процес образовања, како би се појачали људски капацитети у земљи.

Он је навео да предстоји даљи рад у области инклузивног образовања, али и подсетио на то да је у протеклих шест година доста учињено на правном оквиру и на укључивању школа, које, како је додао, треба да буду прави центри инклузије.

Према његовим речима, образовне установе треба да знају шта и како радити са сваким учеником, с обзиром на то да није сваки начин образовања исти за свакога, али циљеви треба да буду исти.

Министар је нагласио да надлежни органи морају да се потруде да у систем образовања укључе све грађане, без обзира на то да ли су из сиромашних породица, припадници ромске заједнице, особе са инвалидитетом.

Директор Института за психологију при Филозофском факултету Драгица Павловић-Бабић указала је на то да је истраживање Института о стању инклузивног образовања у Србији показало да се у неким аспектима далеко напредовало и да су постигнути добри резултати.

Павловић-Бабић је навела да постоје и подручја где би могао да буде остварен бољи учинак, а то се углавном односи на ставове наставника према деци којој је потребна додатна подршка и на несигурности у раду са таквим ученицима.

Конференција се одржава као завршни део пројекта Мониторинг и евалуација инклузивног образовања, који реализују Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Светска банка, уз подршку Уницефа, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Фонда за отворено друштво.

На скупу се очекује присуство приближно 170 учесника из десетак земаља, међу којима су представници међународних институција и организација, регионалних министарстава и организација цивилног друштва, бројни представници предшколских установа, основних и средњих школа, научних институција, стручних друштава.

Фото: Фонет

Искуства и примере праксе у имплементацији инклузивног образовања поделиће и бројни експерти из земље и света (Регионална канцеларија Уницефа из Женеве, представници Европске агенције за посебне потребе и инклузивно образовање, професор са Факултета за образовање са Новог Зеланда, представници инспектората Краљевине Холандије, Фондација за отворено друштво из Велике Британије).

У две пленарне сесије високи званичници говориће о политикама инклузивног образовања у југоисточној Европи, заједничкој посвећености, статусу реформи, при чему ће представити најбоље међународне праксе у овој области.

Након уводног дела, на конференцији ће се радити у четири отворена панела на кључне теме везане за будућност и развој инклузивног образовања у нашој земљи:

• Успостављање система мониторинга и евалуације инклузивног образовања;

• Значај раног укључивања у предшколско васпитање и образовање и правовремене подршке деци из осетљивих група за даље напредовање и учешће у даљем образовању;

• Школе у акцији – инспиративне инклузивне праксе у раду школа, уз посебан осврт на проблеме, изазове и могућности укључивања ромске деце;

• Процена утицаја инклузивног образовања.