АУДИО: Конференција за новинаре Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Фото: mpzzs.gov.rs

Богосављевић-Бошковић је на конференцији за новинаре у Влади Србије указала на то да увођење прелевмана на увоз млека није једина могућност и да ће стручњаци размотрити различите моделе заштитних мера, међу којима је и интервентан откуп млека.

Она је подсетила на то да је ситуација у производњи млека и млекарском сектору један од горућих проблема и да се ресорно министарство претходних месеци бавило проналажењем начина за њихово превазилажење.

Богосављевић-Бошковић је напоменула да су већ уведене заштитне мере за поједине млечне производе, као што су сир и маслац, као и да је интервентно откупљено млеко у праху за 500 милиона динара.

Константно пратимо ситуацију на тржишту, истакла је она и саопштила да ће и данас тим поводом заседати радна група коју чине представници Министарства, института, факултета и други стручњаци.

Према њеним речима, у оквиру Дирекције за националне референтне лабораторије у Батајници почела је са радом банка биљних гена, у којој је похрањено више од 4.000 узорака 240 сорти семена.

Најкасније почетком следеће године, како је истакла, започеће и физичко-хемијска испитивања и испитивања млека, при чему је Дирекција за националне референтне лабораторије почела са радом ове године, након десет година чекања.

Фото: mpzzs.gov.rs

Она је подсетила на то да су средином фебруара покренута лабораторијска испитивања у фитосанитарној и семенској лабораторији у оквиру тог комплекса.

Богосављевић-Бошковић је навела и да се ради на завршетку опремања лабораторије за физичко-хемијска испитивања и лабораторије за испитивање млека, тако да ће крајем ове и почетком наредне године и оне бити у функцији.

Она је оценила да је Министарство, упркос бројним изазовима и проблемима, као што су прошлогодишње поплаве, остварило значајне резултате, уз одговоран и системски приступ у решавању питања како у области пољопривреде, тако и заштите животне средине.

Богосављевић-Бошковић је, говорећи о поплавама које су прошле године причиниле велику штету пољопривреди, рекла да је Министарство учинило велики напор да помогне пољопривредницима који су претрпели губитке.

Према њеним речима, уз помоћ донатора у први мах је обезбеђен семенски материјал за пресејавање приближно 15.000 хектара, а пољопривредницима је за ову сетву испоручено и око пола милиона литара нафте и дата новчана надокнада за набавку ђубрива.

Такође, како је додала, уз помоћ донатора надокнађена је и штета у сточарству у виду неколико стотина грла крупне стоке, више од 5.000 свиња, десетина хиљада грла живине и шест хиљада тона сточне хране.

Она је навела да су пољопривредници добили помоћ и у садном материјалу, као и у репроматеријалу за пролећну сетву, при чему се она и даље испоручује у виду пластеника, опреме и ситне механизације.

Надлежне службе Министарства су након поплавног таласа, како је подсетила, успешно одрадиле посао уклањања приближно 500 тона лешева и деконтаминирале комплетан терен од могућих зараза, које су лако могле да изазову нове проблеме, још опасније од поплава.

Богосављевић-Бошковић је указала на то да су директним залагањем Министарства отклоњене све препреке које су постојале када је реч о извозу пољопривредних производа на тржиште Руске Федерације и Царинског савеза.

Фото: mpzzs.gov.rs

Извозне процедуре и време потребно за одобравање објеката за извоз скраћени су са две године на два месеца, док је извоз свињског меса ка Русији у прошлој години износио приближно 60 милиона долара, нагласила је она.

Према њеним речима, успостављен је и „систем праћења пошиљки" за Русију који се показао као одличан, с обзиром на то да је до сада откривено на десетине фалсификата и покушаја злоупотреба.

У прошлој години, како је подсетила, забележен је и раст извоза пољопривредних и прехрамбених производа и суфицит у износу од милијарду и педесет милиона евра.

Када су у питању нове инвестиције, она је истакла да је формирана јединица за имплементацију пројеката за наводњавање са Фондом Абу-Даби и да је првих шест пројеката послато на одобравање том фонду.

Богосављевић-Бошковић је поменула и да је започета реализација великих инвестиција у пољопривреду попут пројекта „Фереро“ и инвестиција са италијанском компанијом „Ригони ди Асијаго“, највећим произвођачем органске хране у Италији, која ће инвестирати милионе евра у источној Србији.

Она је саопштила да је у процесу европских интеграција завршена фаза скрининга за сва поглавља за које је носилац процеса преговарања Министарство пољопривреде и заштите животне средине (поглавља 11,12,13 и 27), као и да је Европска комисија усвојила ИПАРД програм и да је почело успостављање структуре за његову имплементацију.

Почели су завршни радови на Великом бачком каналу након готово пет година застоја, указала је она.

Према њеним речима, радови на изградњи последње фазе колектора започети су средином априла и биће завршени наредних дана, чиме ће се стећи услови за пуштање у рад линије воде на постројењу за третман отпадних вода Кула–Врбас.

Богосављевић-Бошковић је рекла и да је усвојена Стратегија пољопривреде и руралног развоја 2014-2024, чијим су доношењем постављени стратешки оквири за развој пољопривредне производње и подизање њене конкурентности.

Усвојен је, како је подсетила, и Закон о финансирању и обезбеђивању финансирања пољопривредне производње, Закон о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, као и Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда.

Такође, усвојен је и сет закона из области заштите животне средине, чиме је Министарство знатно унапредило систем контроле употребе хемикалија и биоцидних производа у циљу очувања животне средине и здравствене безбедности грађана, закључила је Богосављевић-Бошковић.