Шта је конкретно Влада урадила на том пољу?

– Познато је да су издвојена одређена средства у буџету за помоћ породицама хашких оптуженика, као и за саме оптуженике док су у затвору. Доскора нису чак добијали ни дневну штампу. После недавног боравка у Хагу предложио сам Влади Србије да се при нашој амбасади у Хагу постави једно лице које ће бити задужено само за контакте са затвореницима.

Ако поредите вашу ранију и садашњу посету, да ли је било разлике?

– Разлика је огромна. Већ у првим контактима са судијама видело се да нас много више уважавају као државу. Тренутно се тамо налази 27 наших грађана и у контактима са њима уверио сам се да се много боље осећају, независно од оптужнице, кад се увере да их држава није заборавила и запоставила.

Поново сте дали гаранције за пуштање на слободу неких лица до суђења?

– До сада смо дали гаранције за сва лица која су отишла добровољно. Поновљене су гаранције и за Војислава Шешеља, иако је у јавности, овде, било неких супротних тврдњи. Ја сам имао обавезу, као министар правде, да пред Трибуналом браним гаранције, односно да потврдим да ћемо испоштовати све што смо обећали.

Када очекујете одговор у вези с гаранцијама датим за Милутиновића, Шаиновића и Ојданића?

– Надам се да ће убрзо бити донета одлука о њиховом пуштању на слободу до суђења. Сигурно је да би и суд лакше пуштао затворенике на слободу да су у Хаг на време отпутовали Лукић и Павковић. Због одуговлачења са њиховим одласком и суд сумња у спремност државе да испуни своје обавезе. Индиректно, они су и кочница за брже пуштање на слободу наших грађана.

Откуда оптужбе да Влада Србије испоручује у Хаг и држављане Републике Српске?

– Ова Влада није испоручила у Хаг ниједног држављанина Републике Српске. Реч је о људима који имају или држављанство Републике Србије или двојно држављанство. Када су у питању лица са двојним држављанством у тим случајевима, наравно, сарађујемо са органима Републике Српске. И генерали Милошевић и Гверо имају наше држављанство. Ни у једном случају до сада нисмо од органа Републике Српске добили адресе на којима се, наводно, крију оптужени у Србији. Све дојаве које су нам прослеђене биле су лажне. Остајем при тврдњи да су се људи добровољно јавили јер имају поверења и у ову Владу и у државу Србију да ће бринути о њима и њиховим породицама.

Шта је са осталима са хашке листе?

– Од нас се потражују и генерали Младић и Ђорђевић. За Ђорђевића се поуздано зна да није у Србији, док о Младићу немамо никаквих података. Очекујем да ће ускоро и Лукић и Павковић испунити своју обавезу, ако не – мораће држава. Што се тиче два брата Лукића, њих тражи Хаг, али и ми због оптужница за злочине у Скелану и Северину. За шест преосталих лица српске националности пореклом из Републике Српске нема никаквих трагова да су из Босне и Херцеговине прешли у Србију. На списку је, наравно, и Горан Хаџић.

Да ли очекујете да ће се неким од оптужених са хашке листе ипак судити у Србији?

– То зависи само од нас, од испуњавања међународних обавеза, али и од квалитета рада нашег судства. ОЕБС ће оценити да ли су наши судови способни за таква суђења и од препоруке њихових стручњака зависиће и одлука суда у Хагу. Сматрам да је наше судство способно за таква суђења, али то треба и да докажемо кроз процесе који су у току.

У којој мери је наше законодавство усаглашено са европским?

– Многи наши закони су већ усаглашени са европским стандардима. У Народној скупштини Србије је већ усвојено 15 закона из области правосуђа. На дневном реду је и шеснаести, а у припреми су и бројне друге измене и допуне постојећих закона. Када је у питању Акциони план за прикључење Европској унији, од 56 закона који би требало да се донесу у Србији, ово Министарство треба да припреми само закон о оснивању независног тела за спровођење акционог програма за борбу против корупције. Што се овог Министарства тиче, све своје обавезе ћемо испунити на време, али нас при том очекује и тежи посао у пракси, ради се о учвршћивању судова и тужилаштава и решавању бројних, нагомиланих кадровских проблема.

Грађани се жале на судије, а судије на лоше материјално стање у судству?

– Много тога је урађено на побољшању материјалног стања у судству, а ускоро ћемо, надам се, решити и проблеме смештаја важних судских институција у Београду. Зграда у Немањиној 9 је додељена овом Министарству и у њу ће, после реновирања, бити смештени Апелациони суд, Врховни суд и Управни суд. После адаптације зграде Беобанке на Зеленом венцу у њој ће радити Прекршајни суд. Тиме ћемо, коначно, решити проблем радног простора за судије. Сличне напоре чинимо у свим већим градовима у Србији како би судство коначно било ефикасније.