Епископ Јован је током састанка пренео намере Српске православне цркве да обележи трагична страдања српског народа у логору Јасеновац и на ширем простору Крајине.

Када је реч о Епархији пакрачко-славонској, 21. априла биће служена вечерња литургија у селу Млака код Јасеновца, чије су становништво усташе побиле и одвеле у логоре, а потом од села 1942. године направиле сабирни логор смрти за српске жене и децу са Козаре.

Поводом 70-годишњице пробоја заточеника из Јасеновца, у овом месту ће 22. априла бити служена литургија у присуству великог броја српских архијереја.

У Епархији бањалучкој, литургија, парастос и помен биће служени 19. априла у Козарској Дубици и Спомен-подручју Доња Градина, где су усташе на губилиште доводиле српско, јеврејско и ромско становништво.

На стратишту Шушњар код Санског Моста парастос и помен биће служени 2. августа за српске и јеврејске страдалнике које су усташе зверски побиле почетком августа 1941. године.

Епископ Јован је као највеће приоритете навео обнову Владичанског двора и Саборне цркве у Пакрацу.

Такође, од изузетне важности је и повратак епархијске библиотеке Српске православне цркве, чији се фонд од приближно 70 одсто књига тренутно налази у Митрополији загребачко-љубљанској, а за чији је повраћај неопходна адаптација простора у поменутом двору у Пакрацу.

Књижни фонд епархијске библиотеке у Пакрацу један је од најзначајнијих у Српској православној цркви и обухвата, поред осталог, и 38 рукописа и више од 100 раних штампаних књига.

Бранковић је истакао да ће Управа програмским активностима које се односе на градњу и културне делатности, у складу са финансијским могућностима, подржати приоритетне пројекте Епархије.

Састанку су присуствовали и секретар ЕУО Епархије пакрачко-славонске Милан Томашевић и саветник у Управи Јована Стојиновић.