АУДИО: Конференција за новинаре министра финансија у Влади Србије Душана Вујовића и директора Управе за јавни дуг Бранка Дрчелића

Душан Вујовић

Вујовић је на конференцији за новинаре у Влади Србије указао на то да су преговори који се воде са том компанијом тешки јер је потребно да обе стране прилагоде купопродајне услове својим очекивањима.

Према његовим речима, након потписивања нацрта уговора у наредних неколико дана Влада Србије би требало да одобри тај документ, а затим да "Есмарк" достави тражене банкарске гаранције.

Он је објаснио да се разговара о 30 елемената који су важни за уговор, а односе се на обавезе обе стране које ће гарантовати наставак производње и запосленост у Железари.

Такође, како је додао, потребно је проценити залихе, вредност опреме, резервних делова и план који "Есмарк" предлаже за наставак производње.

Министар је пренео и да је важно да се задовоље захтеви ЕУ који се односе на забрану државне помоћи и план реструктурирања Железаре, уз напомену да су разговори са "Есмарком" најсложенији од свих које је Влада до сада имала са потенцијалним купцима фирми.

Истовремено, Вујовић је саопштио да ће 23. фебруара у Вашингтону Борд извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одлучивати о новом аранжману из предострожности са Србијом.

Влада Србије је, како је подсетио, јуче усвојила писмо о намерама које данас треба да потпишу гувернер Народне банке Србије, премијер и министар финансија, које ће потом бити упућено ММФ-у.

Он је навео да писмо о намерама садржи планове Владе о монетарној и фискалној политици, плановима за реструктурирање јавних предузећа, спровођењу фискалне стратегије, што је и договорено током посете делегације ММФ-а Београду.

Министар је поручио да враћање јавног дуга неће бити угрожено, при чему ће се држава убудуће више задуживати у динарима на финансијском тржишту, тако да ће учешће динарског дела јавног дуга бити повећано са садашњих 22 одсто на 40 одсто јавног дуга.

Вујовић је указао на то да је јавни дуг Србије достигао 22,7 милијарди евра, или 70,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), и додао да ће он наставити да расте и у 2016. години, када ће достићи 75 одсто БДП-а, након чега ће почети да пада захваљујући мерама фискалне консолидације.

Он је истакао да је због великих померања курсева валута на светском финансијском тржишту, поготово услед раста долара према евру, јавни дуг наше државе незнатно повећан.

Према његовим речима, доларски део дуга је у протекла четири месеца повећан за приближно 100 милиона долара и тренутно износи више од 8,7 милијарди долара.

Србија ће до уласка у чланство ЕУ задовољити критеријуме јавног дуга и дефицита из Мастрихта, који важе за све чланице Уније, рекао је Вујовић и подсетио на то да по критеријуму из Мастрихта чланице ЕУ морају да имају фискални дефицит испод три одсто БДП-а.

Он је навео да се наставља тенденција смањења каматних стопа на државне хартије од вредности, са којима се држава задужује на домаћем финансијском тржишту.

Министар је оценио да се рапидно повећава задуживање у дугорочним изворима, и објаснио да је реч о продаји државних обвезница са роком доспећа од три, пет, седам и десет година, при чему се данас плаћају камате које су три до пет одсто ниже него пре три године.

Када инвеститор улаже у државне хартије од вредности са роком доспећа од десет година, то је знак поверења у Владу Србије и домаће финансијске институције, оценио је Вујовић.

Говорећи о дефициту буџета, он је указао на то да је у првим месецима ове године он био далеко мањи него што је планирано Законом о буџету.

Министар је истакао да је суфицит буџета у јануару ове године износио више од 13 милијарди динара, што је приближно 20 милијарди динара више у односу на процењени дефицит од пет милијарди динара.

Вујовић је подсетио на то да је у програму са Међународним монетарним фондом (ММФ) постигнут договор о томе да дефицит буџета за први квартал 2015. године износи 55 милијарди динара, при чему наша земља стартује са суфицитом већим од 13 милијарди динара.