Првих месец дана рада Министарства:

-Логично је да смо сада на провери, све је помало одложено, у фази смо ишчекивања. Али оно што је најважније, јесте то да нисмо добили ниједну негативну оцену и стога је најбитније да се настави озбиљан рад на реформама.

Решења за домаћу економију:

- Можемо и донећемо низ појединачних мера за повећање извоза и смањење дефицита, као извора многих наших проблема, али оне саме не могу да дају спектакуларне резултате. Са привредом која није у кондицији, у коју годинама није улагано, без сопствене акумулације, привлачење страних директних инвестиција намеће се као један од кључних Владиних приоритета.

Начини за привлачење инвеститора:

-Наш превасходни задатак јесте да и даље унапређујемо и градимо што стабилније привредно окружење: доношењем новог устава, усвајањем недостајућих економских закона, радикалном реформом судства и реализацијом стратегије борбе против сиромаштва.
Неопходно је и јачање и законско успостављање Агенције за страна улагања, као техничке подршке инвеститорима и доношење акционог плана за отклањање препрека инвестирању, који би, у координацији са осталим министарствима, требало да буде завршен за два месеца. Истовремено, залажем се за то да се што пре усвоји и стратегија за унапређење конкурентности домаће привреде.

Средства у буџету предвиђена за извозне подстицаје:

- Највећи део тог новца, у износу од око 800 милиона динара, биће искоришћен за измирење наслеђених обавеза према извозницима које су настале прошле године после преношења ове надлежности на републички ниво у ситуацији кад средства за то нису била предвиђена буџетом. Исплата заосталог дуга (закључно са 31. мартом ове године) требало би да почне 19. априла, а покушаћемо да кроз ребаланс буџета обезбедимо и додатна средства за убудуће. Истовремено, протекле недеље Влада је усвојила нову Одлуку о повраћају царинских и других увозних дажбина и другим мерама за подстицај извоза. Новим правилима, са листе фирми потенцијалних корисника скинути су извозници сировина, они којима увозне компоненте учествују у производњи са више од 50 одсто и уважене су специфичности и услови привређивања у појединим индустријским гранама. Након доношења стратегије развоја наше индустрије, биће формулисана нова одлука која ће бити временски ограничена, до уласка у СТО и ЕУ.

Различита мишљења о извозним стимулацијама и субвенцијама:

-Кад је реч о извозним стимулацијама мишљења су подељена. Неки сматрају да је то бацање пара на пропалу друштвену привреду. Али, не можемо зажмурити пред реалним животом и морамо прихватити стање да наша привреда и даље захтева извесну подршку државе. Уосталом, носиоци нашег извоза ипак су остали велики системи. У крајњем случају, не може се свим болесницима ускратити лек, само због тога што знате да неки неће преживети. Фабрика која стоји не може ни да очекује нешто од приватизације, она је гомила гвожђа. Само фабрика која ради може да буде атрактивна за купца.

Преговори са ММФ-ом:

-Кључно питање, које отвара и друга, јесте питање дефицита. Наравно да се јавна потрошња мора смањивати, али то увек изазива и неке политичке и социјалне импликације. У сусрет предстојећим преговорима, од чијег успеха зависи повлачење не само две транше из трогодишњег аранжмана са ММФ-ом и отпис 800 милиона евра од Париског клуба, већ и сигнал другим међународним финансијским институцијама, државама и инвеститорима, предузете су мере, можда и непопуларне, као она са акцизама. Истовремено, морамо припремити и добру аргументацију за доказивање одрживости предложене висине дефицита.

Очекивања од Светске банке:


-Ти разговори су завршени уз веома позитивну слику о реформским опредељењима нове Владе и ушли смо у преговоре за нови трогодишњи аражман од око 550 милиона долара кредита под веома повољним условима. Како ће заседање Светске банке бити одржано у мају и како су и Светска банка и ММФ у високој корелацији, оптимизам се може градити само на успешно завршеним преговорима са обе институције.

Нови кредити и опасност од дужничке кризе:

-Да би се то избегло, неопходно је што пре направити озбиљну анализу наше издржљивости и донети закон о границама задужења, а ја сам убеђен да још имамо простора и да не смемо пропустити шансу да још извесно време користимо меке кредите, под најповољнијим условима. Уосталом, ове године рапидно ће опасти бесповратна међународна помоћ. Од 687 милиона евра, само 165 милиона евра су поклони, а остало концесиони кредити, чија ће реализација у највећој мери зависити од способности предузећа да изнесу пројекте за које су средства одобрена.