Београд, 7. новембар 2014. године – Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Иван Тасовац и амбасадор Сједињених Америчких Држава (САД) у Србији Мајкл Кирби отворили су данас у Београду други по реду Форум „Културно наслеђе: изазови у креативној економији“.
Тасовац је истакао да професионални рад у култури и релевантним институцијама треба да омогући развој потенцијала културног наслеђа, што подразумева да се оно, уз класичну заштиту, и мудро користи.
Како би се постигао тај циљ, културно наслеђе мора константно да се прилагођава новим технологијама, савременим токовима и потребама друштва, објаснио је министар.
Он је подсетио на то да је систем Уједињених нација, заједно са Унеском, препознао значај утицаја културе на развој и уврстио културу на Агенду развоја УН након 2015. године.
Тасовац је рекао да је Србија изабрана као једна од пет земаља у свету у којој се раде националне консултације које треба да одговоре на питање на који начин култура утиче на општи друштвени развој.
Он је указао на то да од колега из САД може да се научи како се стварају успешна приватно-јавна партнерства која негују одрживи приступ према наслеђу, као и на који начин наслеђе може да буде успешан инструмент културне дипломатије и самим тим утиче на изградњу имиџа једне земље на међународном плану.
Према његовим речима, Србија је већ започела тај процес, који, да би био успешан, мора да примењује нове моделе и стандарде у вредновању и заштити наслеђа, али и у његовој интерпретацији.
Кирби је као пример приватно-јавног партнерства као новог модела у Србији навео недавну турнеју Београдске филхармоније у САД, која је била финансирана управо на тај начин.
Он је истакао да Србија има велико и значајно културно наслеђе, али да треба да га искористи као потенцијал за економски развој земље, у којој, како је подсетио, постоји велики број прелепих манастира, али и примера модерне уметности.
Поменути скуп је организовало Министарство културе и информисања Владе Србије, у сарадњи са Фондацијом Група за креативну економију и под покровитељством Амбасаде САД у Србији.
Циљ овог окупљања јесте да унапреди сарадњу између различитих сектора и струка које учествују у процесу рехабилитације наслеђа, као и да допринесе прихватању односа наслеђа и економије као природног процеса успостављања међусекторске сарадње.
Како би се постигао тај циљ, културно наслеђе мора константно да се прилагођава новим технологијама, савременим токовима и потребама друштва, објаснио је министар.
Он је подсетио на то да је систем Уједињених нација, заједно са Унеском, препознао значај утицаја културе на развој и уврстио културу на Агенду развоја УН након 2015. године.
Тасовац је рекао да је Србија изабрана као једна од пет земаља у свету у којој се раде националне консултације које треба да одговоре на питање на који начин култура утиче на општи друштвени развој.
Он је указао на то да од колега из САД може да се научи како се стварају успешна приватно-јавна партнерства која негују одрживи приступ према наслеђу, као и на који начин наслеђе може да буде успешан инструмент културне дипломатије и самим тим утиче на изградњу имиџа једне земље на међународном плану.
Према његовим речима, Србија је већ започела тај процес, који, да би био успешан, мора да примењује нове моделе и стандарде у вредновању и заштити наслеђа, али и у његовој интерпретацији.
Кирби је као пример приватно-јавног партнерства као новог модела у Србији навео недавну турнеју Београдске филхармоније у САД, која је била финансирана управо на тај начин.
Он је истакао да Србија има велико и значајно културно наслеђе, али да треба да га искористи као потенцијал за економски развој земље, у којој, како је подсетио, постоји велики број прелепих манастира, али и примера модерне уметности.
Поменути скуп је организовало Министарство културе и информисања Владе Србије, у сарадњи са Фондацијом Група за креативну економију и под покровитељством Амбасаде САД у Србији.
Циљ овог окупљања јесте да унапреди сарадњу између различитих сектора и струка које учествују у процесу рехабилитације наслеђа, као и да допринесе прихватању односа наслеђа и економије као природног процеса успостављања међусекторске сарадње.