Удовички је у интервјуу за часопис "Бизнис и финансије" указала на то да Србија можда није Ирска, али да је ова влада одлучна да не постане ни Аргентина – земља која стално пада у дужничке кризе.

Постоје Аргентине, земље које циклично падају у дужничке кризе, а постоје и Ирске, земље које су у стању да радикално стегну каиш и више пута јер знају да само након тога може да следи привредни раст. Очигледно да нисмо Ирска, али ова влада је одлучна да не постанемо ни Аргентина, истакла је потпредседник Владе.

Према последњим подацима, како је навела, у јавној управи ради приближно 530.000 људи, а у предузећима са већинским државним власништвом око 219.000 људи.

Удовички је објаснила да постоји терминолошка забуна када је реч о одређеним појмовима, зато што је појам јавне управе много шири од државне управе (републичке администрације), у којој ради приближно 28.500 људи.

Она је истакла да се очекује да у наредној години Министарство финансија уведе централизован обрачун плата великог дела директних и индиректних корисника буџета.

У јавној управи, која подразумева државне чиновнике, здравство, школство, полицију, нема великог вишка запослених, већ вишкова има у јавним предузећима и предузећима зависним од њих, нагласила је потпредседник Владе.

Мит о огромном вишку запослених у јавној управи треба развејати јер се морамо суочити са далеко сложенијим проблемом, а то је веома лоша структура запослених, поновила је Удовички.

Према њеним речима, постоје вишкови одређених профила, а то су радници на застарелим пословима које треба укинути, као и сервисно особље чије запошљавање у доброј мери служи као нека врста социјалне помоћи.

С друге стране, како је истакла, имамо мањкове других профила, односно оних који би требало да раде нове послове, који су неопходни за продуктивну привреду у 21. веку и за чланство наше земље у ЕУ.

Удовички је најавила да ће до краја године бити завршена студија која ће показати које све врсте корисника јавних средстава постоје у нашој земљи, уз напомену да ће они морати да се класификују.

Поред три добро познате гране власти (извршна, законодавна и судска), у савременој пракси развија се и четврта, а то су независни регулатори. Место у тој грани, у нашем случају, заузеле су агенције које су израсле упоредо са процесом приступања ЕУ, а које су, заправо, неодређеног облика, објаснила је она.

Оне су створене у последњих 15 година, често да бисмо могли да наградимо стручне људе који почетком 2000. године нису никако могли да се привуку у тада веома слабо плаћену редовну државну службу, што је ситуација која мора да се преиспита и рационализује, закључила је Удовички.