Фото: Фонет

Тасовац је у Скупштини Србије образлажући посланицима три предложена медијска закона - о јавном информисању, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима, рекао да је Закон о јавном информисању и медијима кровни закон.

Он је нагласио да ти закони гарантују слободу медија у складу са европским стандардима и навео да су циљеви закона стварање услова за професионалне медије, успостављење оквира који гарантује слободан проток идеја и мишљења, без мешања државе које би било ограничавајуће и чиме би био јасно дефинисан јавни интерес.

Такође, према његовим речима, овим законима било би јасно дефинисано финансирање медија, заштита права уредника, новинара и подстицање новинарског удруживања, заштита малолетника, као и забрана говора мржње.

Министар за културу и информисање је додао да је Законом о јавном информисању и медијима дефинисан излазак државе из медија, односно рок за приватизацију - 1. јул наредне године и обавеза да пет година тај медиј задржи исту делатност.

Уколико до 1. јула 2015. године не буде продат капитал, поступак продаје се обуставља, акције ће бити понуђене запосленима, а уколико запослени одбију понуду, капитал престаје да постоји и брише се из регистра медија, објаснио је Тасовац.

Тасовац је навео и шта је, по предложеним законским решењима, јавни интерес у јавном информисању, истакавши да је то истинито и непристрасно, благовремено и потпуно информисање свих грађана, на српском језику и матерњем језику националних мањина и српском језику грађана ван територије Србије, као и информисање иностране јавности када је то у интересу Србије.

Развој медијске писмености, формирање јавних сервиса на републичком и покрајинском нивоу, такође је јавни интерес, додао је Тасовац.

Говорећи о предложеном закону о електронским медијима, министар за културу и информисање је истакао да је аудио-визуелна политика једна од најзначајних политика ЕУ, па је неопходно да постојећи пропис буде замењен новим који ће ухватити корак са новим временима у оквиру електронских медија.

Он је навео да регулаторно тело за електронске медије - Републичка радио-дифузна агенција (РРА) мења назив у Регулаторно тело за електронске медије, у својству правног лица, регулатор је одговоран скупштини, а савет тог тела има девет чланова.

Тасовац је нагласио да је прецизно утврђена процедура избора чланова савета, детаљно описани послови којима ће се бавити регулатор, како се гарантује слобода пријема из других држава и дефинише правило приступа најважнијим догађајима, као и како је прописана заштита медијског плурализма.

Министар је подсетио да до 17. јуна 2015. године мора бити завршена дигитализација, а да је усвајање тог закона предуслов за дигитализацију.

Када је реч о законима о јавним медијским сервисима, односно о РТС и РТВ, Тасовац је истакао да одредбе Закона о радиодифузији из 2002. године морају да се прилагоде техничким стандарима и неке обавезе морају да се прецизније дефинишу у складу са међународним прописима.

Тасовац је навео да предложени закон, поред осталог, предвиђа укидање претплате и прелазак на финансирање из такси, које ће се уплаћивати на два основна рачуна и која ће бити обавезна и нагласио да се средства из јавних прихода не могу користити за финансирање основне делатности јавног медијског сервиса и за комерцијалну делатност.