Поповић и делегација Министарства одбране и Војске Србије, градоначелник Крагујевца, као и дипломатски представници Словачке у Србији, положили су венце у оквиру комплекса чешко-словачког војног гробља.

У последњој години Првог светског рата избила је побуна војника 71. аустроугарског тренчинског пешадијског пука у којем је било највише Словака, а нешто мање Чеха.

Војници овог пука стигли су у Крагујевац из Русије након потписивања Брестлитовског мира 1918. године и били су под снажним утицајем Октобарске револуције, тако да су устали против својих старешина – Немаца и Мађара.

Због таквог чина суђено им је преким судом, а затим су на Становљанским пољима стрељани 21. јуна 1918. године.

Идеја о потреби изградње меморијалног комплекса објављена је у јуну 1922. године, а покренули су је тадашњи начелник Службе војне музике Никола Стевановић, као и тадашњи изасланик одбране Чехословачке Републике у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца потпуковник Милихер.

Изградња је почела 1924. године, када је у знак сећања на овај догађај подигнут споменик исклесан од белог мермера, на чијем се врху налази бронзана фигура орла раширених крила.

Меморијални комплекс чешко-словачког војног гробља на Становљанским пољима у Крагујевцу свечано је откривен 28. септембра 1924. године у присуству представника влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Чехословачке Републике, као и родитеља и породица страдалих.

Од 2005. године, средствима Министарства рада и социјалне политике, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац реализовао је више фаза рестаураторско-конзерваторских радова, у циљу свеобухватне заштите овог важног локалитета.

Додатни радови мањег обима реализовани су 2007. године средствима словачке стране, која је показала интересовање за обнову и редовно одржавање овог војног меморијала.