Вучић је на координационом састанку међународних донатора за прикупљање помоћи за санирање последица поплава у Србији истакао да је главни циљ овог скупа информисање међународних развојних партнера о размерама и последицама ове природне катастрофе, као и о даљим активностима.

Он је навео да у Србији има више од 140 колективних центара који се брину о евакуисаном становништву, од којих се 47 налази у Београду, а преостала 93 широм Србије.

Према његовим речима, исељено је укупно 31.879 грађана, 1.763 објекта су срушена или угрожена, а поплављено је 2.260 објеката, без Обреновца, при чему је поплавама угрожено укупно 39 општина, односно 1.643.832 становника.

На категорисаним путевима, како је указао, срушено је 30 мостова, а оштећено 50, док је на општинским и некатегорисаним путевима срушено и оштећено више од 200 мостова.

Председник Владе је објаснио да је, услед одрона и клизишта, оштећења претрпело више од 20 категорисаних путева и више стотина општинских и некатегорисаних путева, а највећа штета у финансијском смислу причињена је на Коридору 10 код Димитровограда, где је штета процењена на десет и више милиона евра.

Вучић је најавио да ће се обнова земље правно и суштински припремити у наредних десет дана, и поручио међународним донаторима да ће се процена штете радити на транспарентан и одговоран начин.

Уколико желимо да у годинама које су пред нама обезбедимо привредни опоравак земље, мораћемо да затражимо од земаља и организатора донаторске развојне помоћи да нам помогну својим знањем, новцем или другим видом помоћи, рекао је он.

Србију, како је навео, очекује озбиљна рехабилитација пруге Београд–Бар, као и санација више од 50 јавних објеката, највише школа, али и више од 300 пословних објеката.

Према његовој оцени, електроенергетски сектор и пољопривреда погођени су више него остали привредни сектори, при чему је поплављено од 75.000 до 83.000 хектара пољопривредних површина.

То ће се одразити на блажи раст или пад пољопривредне и целокупне производње, због чега нам је потребно још интензивније спровођење економским реформи, оценио је Вучић и поновио да ће морати да се генерише већи привредни раст од планираног.

Он је указао на то да Србија због штете у електроенергетском систему свакодневно купује струју за пола милиона до милион евра, и као охрабрујући податак навео да ће РБ "Колубара" данас мало повећати производњу и да ће испоручити ТЕНТ-у прве количине угља.

Вучић је, говорећи о међународној помоћи, исказао посебну захвалност Влади Норвешке и најавио да ће први објекти бити обновљени управо средствима те земље, док ће највећи део обнове финансирати Влада Србије.

Он је пренео захвалност и владама Кине и Уједињених Арапских Емирата, уз напомену да су на спасавању били ангажовани хеликоптери из Словеније, Швајцарске, Немачке, Македоније, Мађарске, Белорусије и Еулекса, док су десет хеликоптера понудиле САД.

Председник Владе је поновио да помоћ неће бити злоупотребљена и да ће сва добијена средства од донатора бити приказана на сајту Министарства финансија за неколико дана.

Вучић је још једном изразио захвалност свима који су упутили помоћ и поручио да ће Србија то знати да цени и поштује и да врати уколико то буде потребно.


Министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић пренела је молбу Владе Србије међународној заједници за мобилисање свих расположивих средстава помоћи, с обзиром на обим штете настале због поплава.

Јоксимовић је објаснила да је намера Владе да у складу са међународним обавезама задржи и оснажи постојеће механизме за координацију међународне помоћи, при чему ће новине у том смислу бити централизована процена штете и израда јединственог плана, са назначеним приоритетима.

Канцеларија за европске интеграције, како је истакла, прави прелиминарни пресек међународне помоћи, при чему је већ започела припреме за аплицирање за средства из расположивих фондова.

Она је објаснила да ће план за санацију последица поплава бити сачињен тако да новац буде усмерен ка приоритетима како би се на оптималан начин испланирала средства, при чему ће модалитете за спровођење овог плана утврдити Влада након његове израде.

Према њеним речима, једна од карактеристика плана биће и транспарентност у коришћењу новца, што укључује и редовно извештавање о трошењу, али и евентуалну ревизију и финансијску контролу.

Пред нама је одговоран посао који захтева добру организацију и стратешко планирање, и то у веома кратком временском периоду, поручила је Јоксимовић.

Она је подсетила на то да је са првим потпредседником Владе и министром спољних послова Ивицом Дачићем јуче боравила у Бриселу, где је у разговору с европским комесаром за регионалну политику Јоханесом Ханом указано на то да Србија има десет недеља да припреми процену штете.

Истовремено, Европска комисија је обећала да ће припремати своје механизме како би, уколико у јулу предамо молбу, средства била одобрена у септембру, навела је Јоксимовић.

Мајкл Девенпорт

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт пренео је да се Унија обавезала на то да ће, заједно са осталим партнерима, сарађивати како би подржала напоре које Влада Србије улаже у борби с последицама поплава.

Он је у обраћању учесницима састанка поручио да су сви импресионирани брзим и координираним реаговањем Владе Србије на катастрофалне поплаве које су погодиле земљу, као и масовим одзивом грађана који су пружили помоћ угроженима.

Девенпорт је истакао да ће Србија добити значајна средства из претприступне помоћи и из Фонда солидарности ЕУ, чији ће тачан износ бити познат након што се изврши процена штете, док ће земље чланице Уније помоћи Србији и билатерално.

Србија би, како је потврдио, могла да рачуна и на краткорочну помоћ у износу од 30 милиона евра помоћи из претприступних фондова ЕУ.

Без обзира на то што Србија није чланица ЕУ, она има приступ Фонду солидарности као чланица захваљујући статусу кандидата, објаснио је он, уз напомену да Унија обезбеђује свеобухватну помоћ нашој земљи од самог почетка ове ванредне ситуације.

Девенпорт је подсетио на то да је 14. маја активиран Механизам ЕУ за цивилну заштиту за Србију и Босну и Херцеговину, при чему је 19 земаља понудило помоћ, ЕУ обезбедила помоћ у пумпама високог капацитета и агрегатима, а акценат је стављен и на енергетику, као питање од виталног значаја.

Такође, обезбеђен је тим од 200 људи који ће помагати Влади Србије у структурама контроле помоћи, навео је он и најавио посету комесара Хана Београду у суботу, 24. маја.

Девенпорт је, када је реч о процени хуманитарне помоћи на прелиминарној основи, рекао да је утврђено да су хитно потребни храна, вода за пиће, средства за пречишћавање воде и средства за хигијену.

Након задовољења ових потреба, како је истакао, у фокусу пажње биће припрема обнове и увођење мера за превенцију поплава у региону.
Девенпорт је изразио очекивање да ће Србија добити и значајну помоћ од Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке, у виду додатних зајмова за санацију.

Скупу, који је почео минутом ћутања за настрадале у поплавама, присуствују донатори развојне помоћи који дуги низ година помажу Србији, представници амбасада 27 земаља Европе, Северне Америке и Азије у Србији, као и делегације ЕУ у Србији, Савета Европе, Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке, Светске банке, Канцеларије резидентног координатора УН и Немачке развојне банке.

Састанак, који се одржава у Палати Србија, организују Кабинет министра без портфеља задуженог за европске интеграције и Канцеларија за европске интеграције Владе Србије, која је координатор међународне развојне помоћи и задужена за утврђивање приоритета за финансирање из ИПА фондова.