О увођењу привремених мера у ЈАТ-у:

- Увођење привремених мера у ЈАТ-у било је неопходно. Дуг компаније расте, а све што се зарађивало давало се само за плате. Кроз ове привремене мере дошло је до промене комплетног менаџмента. Постојао је сукоб између менаџмента и синдиката, али и између самих струковних синдиката. Колективни уговор о платама није могао да се потпише јер су сви синдикати имали своје предлоге и дошло је до потпуног мимоилажења. Ситуација је морала да се пресече и да неко, а ко би други него оснивач - а то је Влада, постави правила игре која се морају поштовати и постави програм за право реструктурирање ЈАТ-а. Влада је дефинисала шта мора да се уради у сваком месецу. Нови директор, односно принудни управник, добио је програм који треба да реализује и ми сваке недеље пратимо реализацију програма.

Може ли да се догоди да Србија изгуби јединог авио-превозника?

- То се не може догодити. Ми смо за то да компанија стане на ноге, да има оптималан број запослених, да никога не истерамо, већ да сви буду намирени. Одређене групације биће одвојене и радиће самостално, или ће добити отпремнину ако то буду желели, а она је сасвим солидна и износи 250 евра по години стажа. После ових мера очекујемо да ће национална авио-компанија бити стабилна. Досадашње стање је неодрживо. ЈАТ је ушао у тоталну анархију која траје годинама.

О изјави представника синдиката да би социјални програм за добровољни одлазак радника из "Јат ервејза" могао да буде протумачен као леп гест Владе:

- Они не треба да брину. Све што смо испред Владе обећали, ми ћемо испунити. Наш циљ је да компанија добро ради и да запослени буду задовољни и добро плаћени, али да све то буде засновано на чврстим темељима. Ми не желимо компанију која се може срушити сваког часа као кула од карата. Ми желимо стабилну компанију јер је ЈАТ српски бренд, један од најјачих брендова које имамо. ЈАТ је компанија која је зарађивала 200 милиона долара годишње и ми хоћемо да она буде здрава. Ми разумемо запослене, али је неко стално запошљавао нове људе, уместо да врши смањење броја запослених по пројекту који је урађен. Нови људи су довођени по политичкој линији. Која год нова политичка опција дође, она доведе нове кадрове. ЈАТ-у су потребне летилице, најмлађа летилица стара је више од 20 година. ЈАТ-у је неопходан способан менаџмент и ја се надам да ће господин Старчевић, који је постављен за принудног управника, уз нашу помоћ успети да то уради. Он ће имати максималну помоћ и максималну подршку Владе и ресорног министарства.

О смени генералног директора ЈАТ-а:

- Желео бих да се испоштује одлука Владе о промени комплетног руководства ЈАТ-а. То и јесте циљ привремених мера и верујем да ће тако и бити. Криза у ЈАТ-у потрајаће два до три месеца. Овај рез је болан, али оно што је малигно једном мора да се ампутира како би организам опстао. Очекујем боље време за ЈАТ веома брзо. Очекујем реструктурирање фирме, посебно издвајање механичара и инжењера у једну целину, који ће радити за тржиште и створити нов амбијент. Ту студију урадила је једна од најбољих светских агенција и направила решење које треба да применимо. За 6 месеци очекујем успон ЈАТ-а.

Изградња Карго терминала Аеродрома Београд:

- Конкурисале су две озбиљне фирме и направљена је комисија која је проверавала веома обимну тендерску документацију. Они су направили анализу и одлучили који извођач је повољнији. Према томе, ја као ресорни министар или Влада, не можемо законски утицати на конкурс, нити сугерисати ко је бољи понуђач. Такође, не можемо слушати ни приче ко је некада и шта радио у којој компанији. Комисија је урадила свој посао. Ми, такође, имамо и Комисију за заштиту права понуђача која брине о њиховој заштити и којој се може уложити приговор. Ако та комисија уочи неправилности, она може поништити тендер. Ја не желим да нам се догоди оно што се догодило с тендером за изградњу терминала који је поништен када је новац уплаћен и потрошен, или оно што се десило на мосту Томашевац када су поништили тендер, а радови су већ били комплетно завршени. Ако има основа за поништавање тендера, ја немам ништа против јер све треба да се уради у законским оквирима и како закон налаже, а не желим да ја утичем на Тендерску комисију, или на било кога како би одређена групација добила посао. Никада нисам утицао ни на један посао, ни на путевима, ни на аеродрому, ни у ЈАТ-у, ни на железници, ни у телекомуникацијама и то никада нећу урадити.

О споразуму железничара и Владе:

- Проблеми на железници постоје већ годинама. Мени је драго да смо постигли договор и да је Железница прва ушла у прави процес реструктурирања. ЖТП је прво јавно предузеће које је испоштовало све критеријуме, донет је нови закон о железници, одвојена инфраструктура од превоза, ради се на правом реструктурирању фирме, поштује се програм смањења броја запослених, као и социјални програм. Синдикати траже да се испоштује оно што је потписано и ја их ту подржавам. Ми се трудимо да поштујемо све потписане споразуме. Тачно је да је било мањих проблема и одступања, али је било мање средстава за реструктурирање и социјални програм и ми смо били у ситуацији да делимично не испунимо своју обавезу. То је ипак било толико минорно, али су железничари били упорни да то истерамо до краја.

О Предлогу за давање концесије за изградњу, коришћење и одржавање аутопутског правца од Хоргоша до Пожеге:

- Имамо нерешено питање путног правца од Хоргоша до Пожеге који је неопходан Србији јер је Ибарска магистрала - магистрала смрти. У њу се није улагало, овај правац се само технички одржавао. Тачно је да је Србија више путева изградила у Војводини, и због Коридора 10, и да сада највише улаже у тај део. Сада имамо квоту од 100 милиона евра и 90 одсто те суме улаже се у Војводину, у мост код Бешке и завршетак траке од Бешке до Новог Сада. Ту обавезу преузела је српска влада и Дирекција за путеве. Не можемо дозволити да Србија све изгради у Војводини, а да Војвођани причају како неће да помогну да се путеви граде кроз срце Србије. Наш циљ је да доведемо средњу Европу на Јадран и да направимо нов коридор који је крак Коридора 10 за који Европа треба врло брзо да дâ сагласност и да га уврсти у европски важне коридоре. Хрвати већ раде на свом коридору и ако то ураде пре нас, ми ћемо остати "слепо црево". Такође, морамо брзо да завршимо Коридор 10 јер Румуни и Бугари раде на својим саобраћајницама како би саобраћај ка Блиском истоку пребацили на те путне правце.
Војвођани морају да схвате да су они један део Коридора, а да он мора да се настави да би се повећао обим саобраћаја. Коридори су тренутно највећи капитал који Србија има. Ако дозволимо да нас суседи претекну, постаћемо "слепо црево" Европе која неће имати користи да улаже и нашу путну мрежу. Циљ мора да буде знатно већи, да цела средња Европа циркулише кроз Србију.

О приватизацији Мобтела и трећем оператеру:

- Влада је формирала комисију која се бавила приватизацијом Мобтела и она је завршила свој део посла. Ових дана ће у Влади бити одржан састанак најодговорнијих људи у Влади како би се с компанијом БК разрешило питање Мобтела. Дали смо предлог за тендер, за финансијског саветника да би се ушло у процес приватизације како то закон налаже. Имаћемо помоћ од Министарства за привреду које се бави приватизацијом. Веома је непопуларно да један министар ради на томе. У овој фази Србија неће добити трећег оператера јер се сада иде на приватизацију једног од оператера, а онда ћемо размишљати и о трећем.