Смањена оптерећеност затвора у Србији Београд, 7. мај 2014. године – Министар правде у Влади Републике Србије Никола Селаковић изјавио је данас да су од 2012. године учињени значајни напори на побољшању затворске инфраструктуре и објеката, чиме је смањена њихова оптерећеност.
Инфраструктурни пројекти остају један од приоритета, као и радови на адаптацији, доградњи и изградњи нових затворских објеката, најавио је министар и додао да ће велика пажња бити посвећена и унапређењу система алтернативних санкција. Он је подсетио на то да су 2010. године затворски капацитети у Србији могли да приме 7.500 особа, и напоменуо да су извођењем поменутих радова капацитети српских затвора проширени на 9.300 места. Министар је оценио да је ситуација у Србији у овој области знатно боља у односу на друге земље, и као пример навео Италију, у којој затворски капацитети износе 35.000 места, док се у њима налази више од 70.000 особа. Селаковић је најавио и да ће до краја године у нашој земљи бити отворено девет канцеларија за извршење алтернативних санкција. Истовремено, он је изразио наду да ће у наредне две недеље бити усвојен нови закон о пробацији у извршењу ванзаводских санкција и мера, као и нови закон о извршењу кривичних санкција. Министар је оценио да је примена новог Закона о прекршајима довела до ефикаснијег и транспарентнијег вођења поступка, бржег система наплате, уштеде у буџету, као и до смањења простора за корупцију и злоупотребе. Према његовим речима, доношење новог Закона о прекршајима, који се примењује од 1. марта, представља важан део реформе правосуђа и унапређења рада прекршајних судова. Главне предности његове примене, како је указао, јесу ефикасност поступка кроз институт прекршајног налога, побољшан систем доставе, као и превенција непоштовања закона, које се своди на најмању могућу меру. Још једна од позитивних страна овог документа јесте фаворизовање рада у јавном интересу које доводи до смањења броја затворске популације, али и до велике уштеде у државном буџету, објаснио је Селаковић. Он је рекао да је захваљујући јединственом регистру санкција систем прекршајног кажњавања постао значајно транспарентнији, док се могућност корупције у овом систему своди на минимум. Министар је најавио да ће уз сарадњу са УСАИД-ом крајем ове године бити завршена адаптација некадашњег Петог општинског суда у Устаничкој улици, где ће бити концентрисан Прекршајни суд у Београду, који се сада налази на 14 локација.
Кирби је оценио да је Закон о прекршајима важан, с обзиром на то да пружа оперативни оквир за прекршајне судове, добар је извор прилива за буџет Србије, а уједно спречава корупцију. Председник Високог савета судства и Врховног касационог суда Драгомир Милојевић поручио је да је важно да правосудни систем буде независан и ефикасан, како би се повећало поверење јавности у судство. Председник Апелационог прекршајног суда Зоран Пашалић саопштио је да је у првих месец и по дана примене новог закона издато укупно 58.000 прекршајних казни, наплаћен 21 милион динара, прекршиоцима изречено укупно осам година затвора, као и 192 године забране управљања моторним возилима. Кампању„Поштуј закон, подржи ред“, коју Министарство правде спроводи у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД) кроз Пројекат за реформу правосуђа и одговорну власт, подржали су и Високи савет судства и Удружење судија прекршајних судова Републике Србије. |
||||||||
http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=209035 | ||||||||
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs | ||||||||