Фото: Танјуг

Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Иван Тасовац подсетио је у обраћању окупљеним грађанима, амбасадорима и писцима на то да је у нацистичком бомбардовању у депоима и трезору Народне библиотеке Србије тог јутра страдало приближно пола милиона библиотечких јединица српског и страног порекла.

Тасовац је навео да је то била највећа и најдрагоценија збирка покретне културне баштине у овом делу Европе, уз напомену да су у пламену нестале личне библиотеке Вука Караџића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика.

Такође, како је додао, уништена је непроцењива збирка картографског и графичког материјала, а нестале су и колекције средњовековних српских и оријенталних рукописа, без чијег познавања готово да није могуће разумети векове наше и европске историје.

Према његовој оцени, изузетно богат и разнородан национални фонд тадашње Народне библиотеке Србије сведочио је о динамичној и бурној историји ових простора, преплитању култура, традиција, језика, религија и идеологија.

Управо због тога је уништење Народне библиотеке један од највећих злочина почињених над покретном културном баштином у Европи током Другог светског рата, истакао је министар.

Он је указао на то да је тиме страдање ове библиотеке прерасло националне оквире и постало универзални симбол покушаја уништења и затирања културе, уметности и науке.

Тасовац је упутио апел да на Косанчићевом венцу поново заживи Народна библиотека, као једна нова, другачија, али не мање богата Народна библиотека Србије, која ће предводити процес дигитализације српског културног наслеђа.

Она ће у исто време бити и чувар колективног памћења и гарант технолошког напретка у Србији у 21. веку, истакао је министар, уз оцену да нема бољег начина да наша генерација искупи свој дуг генерацијама пре нас, али још више онима који ће доћи након нас.

Окупљени су на рушевинама Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу оставили књиге, а у уметничком делу програма позоришна трупа "Дах театар" извела је перформанс.