Фото: Фонет

У заједничком саопштењу Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије и Европске комисије (ЕК) наводи се да су представници Србије и ЕК разматрали спровођење Копенхашких критеријума за придруживање ЕУ и спровођење ССП-а.

У конструктивним расправама разматране су кључне реформе које се спроводе, а Одбор је анализирао и напредак Србије у спровођењу политичких критеријума.

На састанку је указано на важност консултација са заинтересованим странама у поступку доношења закона, као и на улогу Народне скупштине Републике Србије у надзору над извршном влашћу.

Том приликом је истакнута улога независних регулаторних и контролних тела, и важност делотворног реаговања на њихове закључке.

Такође, поздрављено је усвајање Стратегије реформе државне управе, расправљано је и о реформи локалне самоуправе у Србији, а наглашен је и значај јачања инклузивне регионалне сарадње.

Одбор је подстакао Србију да убрза реформе у области владавине права и правосуђа, и истакао потребу ефикасног и правовременог спровођења реформи у области владавине права кроз адекватну расподелу средстава, редовно праћење и ефикасне координационе механизме.

Истовремено, Одбор је поздравио усвајање Стратегије реформе правосуђа и Акционог плана за њено спровођење, и истакао да предстоје напори на унапређењу независности, функционисања и ефикасности судства.

Оцењено је да усвајање Стратегије за борбу против корупције и пратећег акционог плана представља позитиван корак, као и да треба ојачати и проактиван приступ у истрагама случајева корупције.

На састанку је истакнуто да је постизање добрих резултата у борби против организованог криминала и даље приоритет.

Такође, поздрављено је и усвајање свеобухватне Стратегије за борбу против дискриминације и наглашена важност заштите права мањина, укључујући Роме и ЛГБТ популацију.

Одбор је тим поводом охрабрио Србију да заврши и усвоји одговарајући акциони план.

Констатовано је да су напори које Србија чини на пољу економске и социјалне инклузије Рома важан елемент решења проблема неоснованих захтева за азил у ЕУ и државама Шенгенског споразума.

Одбор је анализирао и економске критеријуме, при чему је констатовано релативно побољшање српске економије у 2013. години.

Наглашена је потреба да се улажу даљи напори ка постизању фискалне консолидације, како би се одговорило на растући јавни дефицит и дуг.

Истовремено, оцењено је да треба убрзати структурне економске реформе, посебно у области пословног окружења, како би се стимулисали развој и конкурентност.

Указано је на то да процес реструктурирања јавних предузећа, заједно са другим реформама, треба наставити после избора без одлагања, како би се смањило присуство државе у привреди, а Европска комисија ће помоћи Србији у унапређењу економског управљања.

Када је реч о спровођењу ССП-а, Одбор је констатовао да се тај споразум спроводи на задовољавајући начин, као и претходни Привремени споразум о трговини и сродним питањима.

Генерално, либерализација трговине коју су омогућила ова два уговора допринела је великом порасту српског извоза у ЕУ - више од 60 одсто од 2010. до 2013. године.

Одбор је размотрио стање у разним областима које регулише ССП и приметио напредак у области трговине, индустрије, царине и опорезивања, пољопривреде, унутрашњег тржишта и конкуренције, иновација, информационог друштва и социјалне политике, транспорта, животне средине и енергије.

Истакнуте су области у којима треба појачати напоре, као што је област унапређења контроле државне помоћи.

Одбор је размотрио и опсежну финансијску помоћ Европске уније Србији.

ЕУ ће наставити да финансијски подржава Србију у процесу приступања, при чему је у ту сврху од 2007. године нашој земљи одобрено приближно 1,5 милијарди евра.

ЕУ је од 2000. године, заједно са својим државама чланицама, убедљиво највећи донатор, са 75 одсто укупне бесповратне помоћи коју је Србија примила.

На састанку је постигнута сагласност о томе да ће Одбор за стабилизацију и придруживање наставити да игра важну улогу у обезбеђивању континуитета процеса стабилизације и придруживања, као и правилног спровођења обавеза предвиђених ССП-ом, као важан форум за оцењивање напретка у процесу приступања уопште.

Првом састанку Одбора копредседавали су заменик директора Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Срђан Мајсторовић и директор за западни Балкан у Генералном директорату за проширење Европске комисије Жан Ерик Паке, додаје се у саопштењу.