Фото: tanjug.rs

Мировић је у интервјуу за агенцију Танјуг навео да се Србија не може похвалити уједначеним регионалним развојем, с обзиром на велике разлике које постоје између појединих области.

Регионални развој је дугорочан процес у којем је потребно веће ангажовање државе, како на препознавању потреба локалних самоуправа, тако и у планском улагању средстава, указао је министар.

Он је рекао да је потребна нова политика која ће привући средства из европских фондова, и која ће, заједно са суштинским реформама локалних самоуправа, али и механизмима који у њима морају бити изграђени, створити услове који ће живот и рад у тим крајевима учинити квалитетнијим и бољим.

Ефекти до сада уложених средстава у локалне самоуправе, како је оценио, постоје, али и даље нису задовољавајући.

Мировић је нагласио да треба улагати у економски одрживе пројекте који ће допринети локалном и регионалном развоју, због чега ће у будућности све више пројеката бити усмеравано ка том циљу.

Он је, када је реч о најнеразвијенијим општинама којих је у Србији нешто више од 40, рекао да је потребно препознати њихове потребе, као и шансе за развој, јер је то истовремено шанса за напредак читаве земље.

Потребно је радити и на подизању способности саме локалне администрације, па и способности њеног регионалног повезивања ради привлачења не само средстава из фондова, већ и директних инвеститора у те крајеве, истакао је министар.

Према његовим речима, у наредних неколико месеци у процедуру ће ући Национални план регионалног развоја, након чега ће, у сарадњи са другим министарствима, бити разрађивани планови регионалног развоја, посебно у области привреде, који морају да буду и комплементарни, али и у функцији развоја посебно неразвијених крајева.