Фото: Танјуг

Крстић је пред посланицима у Скупштини Србије, где се води обједињена расправа о изменама 11 финансијских закона, рекао да мере које је предложила Влада нису ни идеалне ни популарне, али да су једине које су одговорне и да немају алтернативу.

Према његовим речима, прописи које је предложила Влада треба да допринесу смањењу трошкова државе, борби против сиве економије и техничком унапређењу служби задужених за јавне финансије.

Он је указао на то да је намера да се избегне неконтролисани сценарио са јавним финансијама, с обзиром на то да би то била ситуација у којој се Србија не би питала за решења која би морала да се предузимају у тој области.

Предложеним сетом финансијских закона, како је објаснио, предвиђено је повећање ниже стопе пореза на додату вредност (ПДВ) са 8 на 10 одсто, што ће повећати трошкове месечне потрошачке корпе за 250 динара, смањење зарада у јавном сектору већих од 60.000 динара, као и ограничавање запошљавања у јавној управи.

Истовремено, предвиђено је да пензије и плате буџетских корисника буду повећаване два пута годишње, по 0,5 одсто, као и да државни службеници на положају након престанка функције не добијају плату шест, већ три месеца, навео је Крстић.

Он је указао на то да повећање посебне стопе пореза на додату вредност неће бити у потпуности пренето на потрошаче кроз раст цена, и додао да је у буџету планирано да повећање стопе ПДВ-а донесе приход од 21,4 милијарде динара годишње.

Министар је напоменуо да постоји могућност да трговци и произвођачи апсорбују део повећања посебне стопе ПДВ-а са осам на 10 одсто, као и да се опорезивање информатичке опреме пребаци из посебне у општу стопу ПДВ-а од 20 одсто.

Опорезивање информатичке опреме по вишој стопи ПДВ-а је, како је подсетио, случај у свим земљама ЕУ.

Крстић је најавио да Министарство финансија планира да припреми потпуно нови закон о буџетском систему, као и законе о финансирању локалне самоуправе и о финансирању надлежности аутономне покрајине Војводине, који би требало да се нађу у скупштинској процедури у првој половини 2014. године.

Он је поручио да се не залаже за централизацију финансирања локалних самоуправа, али и да је против паушалне децентрализације која је била
спроведена пре неколико година.

Крстић је упозорио на то да је, и поред ограничења запошљавања у локалној самоуправи које се примењује од 2010. године, велики број општина премашио лимит који предвиђа четири запослена службеника на 1.000 становника.