Београд, 12. новембар 2013. године – Министар енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади Републике Србије Зорана Михајловић изјавила је данас да Србија најкасније до 2023. године мора да успостави обавезне резерве нафте и нафтних деривата, а процене су да је за формирање тих резерви потребно приближно 700 милиона евра.
Михајловић је у Скупштини Србије, где се расправља о Предлогу закона о робним резервама, рекла да је Србија у обавези да формира резерве нафте најкасније 31. децембра 2022. године, и то у висини од 90 дана просечног дневног нето увоза, или 61 дан просечне дневне потрошње.
Она је навела да је процењено да ће од 2014. до 2023. године за формирање обавезних резерви нафте и деривата бити потребна средства од приближно 700 милиона евра.
Михајловић је објаснила да нови закон управо прописује обавезу формирања резерви за случај да је угрожена сигурност снадбевања Србије енергијом и енергентима услед поремећаја снабдевања.
Поред тога што се прописује формирање централног складишног тела, прописује се и да обавезне резерве за складиште у складиштима и дирекцијама, али и енергетским субјектима, морају имати лиценце за складиштење нафте и деривата, указала је она и истакла да је реч о системском закону.
Према њеним речима, за складиштење нафте и горива Дирекција за робне резерве Републике Србије има приближно 180.000 кубних метара простора, а Јавно предузеће “Транснафта” још 130.000 кубних метара.
Тај простор, међутим, није довољан, оценила је Михајловић и навела да је могућа изградња нових складишта, као и да ће се складиштари бирати на тендерима.
Она је подсетила на то да је Србија преузела те обавезе ратификацијом Уговора о оснивању енергетске заједнице, којим су се државе чланице обавезале на то да успоставе обавезне резерве нафте.
Она је навела да је процењено да ће од 2014. до 2023. године за формирање обавезних резерви нафте и деривата бити потребна средства од приближно 700 милиона евра.
Михајловић је објаснила да нови закон управо прописује обавезу формирања резерви за случај да је угрожена сигурност снадбевања Србије енергијом и енергентима услед поремећаја снабдевања.
Поред тога што се прописује формирање централног складишног тела, прописује се и да обавезне резерве за складиште у складиштима и дирекцијама, али и енергетским субјектима, морају имати лиценце за складиштење нафте и деривата, указала је она и истакла да је реч о системском закону.
Према њеним речима, за складиштење нафте и горива Дирекција за робне резерве Републике Србије има приближно 180.000 кубних метара простора, а Јавно предузеће “Транснафта” још 130.000 кубних метара.
Тај простор, међутим, није довољан, оценила је Михајловић и навела да је могућа изградња нових складишта, као и да ће се складиштари бирати на тендерима.
Она је подсетила на то да је Србија преузела те обавезе ратификацијом Уговора о оснивању енергетске заједнице, којим су се државе чланице обавезале на то да успоставе обавезне резерве нафте.