Фото: Фонет

Селаковић је, образлажући сет правосудних закона у Скупштини Србије, указао на то да су циљеви поменуте стратегије побољшање ефикасности правосуђа и поверења грађана у судове.

Он је подсетио на то да је о предложеном сету закона спроведена свеобухватна јавна расправа, у оквиру које су сви заинтересовани могли да изнесу мишљење о Предлогу закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, као и о изменама закона о уређењу судова, о судијама и о јавном тужилаштву.

Министар је поновио да постојећа 34 основна суда у Србији не омогућавају грађанима ефикасан приступ суду, и додао да је Предлогом закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава предвиђено повећање броја основних судова на 66.

Истовремено, како је додао, предвиђено је смањење броја судских јединица које су се показале као нерационално решење, нису оправдале разлоге због којих су основане, а проузроковале су велике трошкове.

Према његовим речима, у циљу ефикаснијег рада тужилаштва, које сада има много активнију улогу, број тужилаштава је са 34 повећан на 58.

Он је указао на то да организација прекршајних судова није мењана, с обзиром на то да су постојећа 44 прекршајна суда примерена потребама за ефикасно вођење поступка.

Селаковић је навео да је уместо Другог основног суда у Београду, који покрива приградске општине и има највећу оптерећеност у приливу нових предмета, предвиђено оснивање три нова суда – у Лазаревцу, Обреновцу и Младеновцу.

Када је реч о подручјима надлежности апелационих судова, према важећем закону Апелациони суд у Београду надлежан је за подручја у Зајечару и Неготину, док је изменама предложено да за њих буде надлежан Апелациони суд у Нишу, који им је територијално ближи, објаснио је министар.

Говорећи о Предлогу закона о изменама Закона о уређењу судова, он је истакао да је предвиђена заштита права на суђење у разумном року, тако што виши суд може да одреди нижем рок у којем мора да заврши процес и накнаду која се оштећенима исплаћује из буџета.

Та решења треба да повећају дисциплину у раду судова и смање број поднетих уставних жалби, као и представки Суду за људска права у Стразбуру, указао је Селаковић.

Он је подсетио на то да је једна од најважнијих препорука ЕУ била и специјализација судова за суђења за ауторска и сродна права, тако да ће те спорове водити привредни судови, без обзира на то да ли је реч о привредним субјектима или физичким лицима.

Предлогом закона о изменама Закона о судијама прецизиране су одредбе којима се одређује институт премештаја судија без њихове сагласности, с тим што судија може бити премештен само у суд истог степена, навео је Селаковић.