Београд, 10. октобар 2013. године – Потпредседник Владе Републике Србије и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да је суштина Предлога закона о извозу и увозу робе двоструке намене хармонизација са европским стандардима, обезбеђивање чврсте контроле и елиминисање нежељеног извоза и трговине тим производима.
Љајић је, представљајући ово законско решење у Скупштини Србије, објаснио да се контролисаном робом двоструке намене сматра роба која поред цивилне може да има и војну намену.
Он је указао на то да се уводи појам свеобухватне клаузуле, што значи да се проширује листа робе које може да служи двострукој намени, и за коју се мора тражити дозвола надлежних институција.
Потпредседник Владе је рекао да се уводи и обавеза прибављања дозволе за пружање брокерских услуга и услуга техничке помоћи.
Љајић је данас представио и Предлог закона о посредовању у промету и закупу непокретности, који предвиђа увођење стручног испита за предузетника, као и пословање у тој области искључиво оних који су уписани у регистар посредника.
Он је истакао да област посредовања у промету и закупу непокретности до сада није била правно уређена, а да је укупна вредност тржишта непокретности већа од 110 милијарди динара на годишњем нивоу, од чега две трећине одлази на нелегални промет, или промет који није регистрован.
Он је указао на то да се уводи појам свеобухватне клаузуле, што значи да се проширује листа робе које може да служи двострукој намени, и за коју се мора тражити дозвола надлежних институција.
Потпредседник Владе је рекао да се уводи и обавеза прибављања дозволе за пружање брокерских услуга и услуга техничке помоћи.
Љајић је данас представио и Предлог закона о посредовању у промету и закупу непокретности, који предвиђа увођење стручног испита за предузетника, као и пословање у тој области искључиво оних који су уписани у регистар посредника.
Он је истакао да област посредовања у промету и закупу непокретности до сада није била правно уређена, а да је укупна вредност тржишта непокретности већа од 110 милијарди динара на годишњем нивоу, од чега две трећине одлази на нелегални промет, или промет који није регистрован.